Патка са целером и друге приче

Кад је Никола Тесла преминуо, 7. јануара 1943. године, у хотелу „Њујоркер”, у фрижидеру су нађени неотворена флаша млека и поклопљен тањир са кришкама јабуке. Уколико ово некоме делује сувише дијетално и асоцира на особу коју храна није занимала, ваља рећи да је познати научник заправо био сладокусац, што се да видети и из његовог јеловника. Бостонска пачетина, артичоке холандес, бифтек на разне начине, чорба од авокада, гратинирани карфиол, јагњећи чоп, јагоде са кремом од ваниле, мариниране дагње, омлет са тартуфима, само су неки од специјалитета омиљених Тесли, равноправно уз личке пихтије, личку чорбу од поврћа или цицвару. Алкохол је пио само умерено („ракија ми је често ваљала у животу”), а са омиљеним напитком кафом је, чак, претеривао тако да је према сопственом признању то неповољно утицало на његово срце. На крају је био принуђен да се одрекне кафе и десет година ју је сваког јутра поручивао уживајући само у њеном мирису.

Све ово сазнајемо из књиге „Јеловник Николе Тесле у 60 прича” аутора Предрага Пузића (издавач „Теслина научна фондација Србија”) у којој кроз кратке приче везане за храну упознајемо гастрономску страну научника који је, после традиционалне завичaјне исхране у Лици, имао прилике да проба различите кухиње – немачку, чешку, мађарску, француску и најзад америчку. Из сваке је понео нешто омиљено, док је за вино говорио да је оно у Њујорку „сто пута горе него у Паризу“. Кроз кратке приче сазнајемо да је његова мајка Георгина припремала кнедле од шљива, масницу, уштипке, а божићне гозбе у његовом детињству нису могле ни да се замисле без печеног прасета. У Грацу, где је студирао електротехнику, посебно је уживао у чешким кнедлама преливеним бешамел сосом и посутим ситно сеченим бадемом, а у малој скрајнутој гостионици први пут је пробао кадаиф, али понекад није могао да одоли а да не поручи паленту са киселим млеком и маслацем у једном свратишту чији је власник био из Босне.

Кад је постао славан и богат у САД, редовно је одлазио у реномирани њујоршки ресторан „Delmonico’s”, који је тада био култно стециште богатих и пословних људи, као и уметника, спортиста, глумаца, а где су се, уз уобичајене бифтеке и шницле, на менију налазила необична јела, јастози и посластице. У његовом друштву виђани су Марк Твен, Радјард Киплинг, Џозеф Пулицер, Џон Астор, Антонин Дворжак. Често је позиван на пословне вечере, банкете, рођенданске прославе, путовао је по Америци, сретао многе познате људе.

У 48. причи под називом „Патка с целером” аутор Предраг Пузић пише: „Током боравка у хотелу 'Валдорф Асторија', Тесла би за ручак као главно јело узимао повеће парче печене говедине... Међутим, касније је његова љубав постала јагњетина... Посебно је уживао у ролованој јагњетини, пуњеној тврдим овчијим сиром и листовима спанаћа. Подсећала га је на завичај кад се припремала само о великим црквеним празницима. На кршевиту Лику. Његов јеловник састојао се и од младих пилића надевених орасима претходно потопљеним у маринаду од белог вина, меда и каранфилића. Једно је време од све живине поручивао само печену патку. За ово јело имао је свој рецепт који је кувар морао да поштује...”.

Упркос томе, у годинама када се одрекао и кафе, Никола Тесла је практиковао и вегетаријанство и тврдио да „то да ми можемо да живимо на биљној храни није теорија, већ доказана чињеница”. Његов јеловник у позним годинама подразумевао је беланца од четири кувана јајета, млеко и кришку хлеба за доручак, „ништа” за ручак, а за вечеру супу од целера, морску рибу, „много свакакве зелени” и јабуку.

Вегетаријанством, шетњама на свежем ваздуху и одрицањем од кафе, објашњавао је и своју тајну дугог живота. Али у његовом вегетаријанству је било места за млеко које је сврставао у најкорисније намирнице. Отуда и она флаша млека у његовом фрижидеру која је пронађена кад је умро.