Буњевци представили други том свог речника

Суботица – У просторијама Буњевачке матице представљено је друго, допуњено и проширено издање „Речника бачких Буњеваца” или у оригиналу „Ričnika bački Bunjevaca”, као и „Граматичког и правописног приручника буњевачког језика”. Ова капитална издања настала су у сарадњи буњевачких организација, пре свега Буњевачког националног савета и Матице Српске.

„Посматрајући са становишта историје народних говора, важно је да имамо добре речнике јер описом речи добијамо скицу описа народног живота уопште. За Буњевце је значајно да су у другом издању са пописаним већим бројем речи, сачували лексичко благо за нас данас и за будућа времена. Говори неумитно нестају, цивилизацијски притисци чине да нестаје онај прави говор, све је мање представника онога како се говорило некада, тако ће вероватно једног дана они који буду носили буњевачку свест моћи да виде како се говорило на простору на којем Буњевци живе, какав је био језик и њихов свет”, каже Драган Станић, председник Матице Српске.

Представљању речника и граматичког приручника присуствовао је и др Мато Пижурица, који је био упознат још са почецима настанка првог издања речника из 1990. године, које су припремили Марко Пеић и Грго Бачлија. „Ко се бави лингвистичким послом, лексикографским посебно, зна да када настају овакви речници нешто касније, на граници два миленијума, код једне етнојезичке заједнице која има културу, а нема нормативног речника, јако је тешко написати дијалекатски речник”, рекао је др Пижурица, додајући: „Чување племенских речи и речи које су имале тачну грађу схватамо и као етичко питање, тако и Буњевци доживљавају и сачувају своје изразе и говоре. Зато су добили и овај речник, ретки су дијалекатски речници који се издају два пута.”

Материјал за буњевачки речник и правописни и граматички приручник су један од основа за успостављање стандарда језика, рекла је др Сузана Кујунџћи Остојић пре годину дана, када је објављено да је завршено прикупљање материјала за ново речничко издање. Децембра прошле године у „Службеном гласнику” је објављена одлука Владе да се буњевачки у школама више не предаје као говор, већ као језик. Са сада објављеним речником и приручницима учитељима, наставницима, новинарима, али и књижевницима и свакоме ко жели да очува баштину свог матерњег језика биће олакшан посао. „Нама је потребно да што више младих говори буњевачки, не само на часу у школи већ и код куће, а задатак нас који смо на функцијама је да га говоримо са поносом, јер ми смо ти на који ће се угледати” каже др Сузана Кујунџић Остојић, председница Буњевачког националног савета која је радила и на сакупљању грађе за друго, допуњено издање речника. Нови речник садржи око милион речи, јер су поједини појмови захтевали шире објашњење. Језик и говор се нису мењали од издавања првог речника 1990. године, каже др Кујунџић Остојић, али правопис јесте. „Језик се није мењао, само су додате нове речи, али се мењао правопис. У првом издању био је примењен правопис српског језика, а ми смо додали нешто што од раније користимо и што смо уобичавали написати и тај принцип смо спровели од почетка до краја.”

Говорници буњевачког језика сада у рукама имају научна документа важна за очување језика, а председница Буњевачког националног савета каже да тиме њихов посао није завршен. „Језик је жив, мења се, развија, ако буде било оних који га говоре, биће, надам се, и неко млађи ко ће наставити рад на речнику.”