Плаћа дуг за који није знао да постоји

Пошто му је стигло решење о попису имовине читалац Б. Радић из Белановице сазнао је пре неки дан да за годишњи порез на доходак грађана дугује око 122.000 динара. Прво га је зачудило да се он уопште нашао на листи оних који треба да плате овај намет држави, јер претходних седам година због отказа није радио, а друго – од порезника није добио никакво обавештење да дугује за порез.

– У допису који ми је уручен наводи се да ће ми, уколико се у року од пет дана не јавим порезницима да регулишем дуг, пописати имовину и да ми тече камата на основни дуг – прича Радић.

Упитан да ли је утврдио одакле тај дуг, он каже да му је речено да се на списку ових пореских обвезника нашао пошто му је током 2017. године уплаћено 44.000 евра за све претходне године колико није радио, чиме је пребацио лимит за годишњи порез од око 2,3 милиона динара. То му је нелогично, јер је то новац који је као одштету наплатио од послодавца, будући да је пре седам година противзаконито добио отказ, наводи он.

– Није ми јасно како ја могуће да за седам година треба да платим годишњи порез када се он плаћа за једну годину. Осим тога, проблема не би било да сам на било који начин претходно обавештен да дугујем паре. Како да знам да имам дуг, ако никакво обавештење нисам добио, а водим се на адреси на којој живим. Рекли су ми да ми је име објављено на табли Пореске управе и да је то довољно, као да ја идем сваки дан код порезника да читам обавештења с табле – прича он.

Проф. др Горан Радосављевић са ФЕФА универзитета на предмету Јавне финансије, каже да је према закону пореско решење достављено кад га обвезник прими, а уколико уручење није било могуће, сматра се да је примљено 15 дана од дана слања поштом.

– Дакле, иако обвезник није добио решење, сматра се да му је оно уручено. Оног тренутка када обвезник добије опомену треба одмах да оде у Пореску управу и да плати дуг у целости, или да тражи плаћање на рате, ако та могућност постоји – наводи Радосављевић.

(Фото З. Анастасијевић)

Упитан како неко може да зна да има дуг ако о томе није ни на који начин обавештен, наш саговорник одговара да као могућност постоји електронска провера пореских дугова, што свакако треба да помогне да се овакве ствари не дешавају.

Једино је питање, наглашава, колико њих зна да таква могућност постоји и да ли сви имају приступ интернету.

– У конкретном случају, порез на доходак грађана се плаћа на приходе остварене у текућој години, што значи да, ако се у једној години исплате заостале зараде за претходне три, пет или седам година и ако обвезник пређе законом утврђени годишњи лимит, он по аутоматизму постаје обвезник годишњег пореза на доходак – каже проф. Радосављевић.

Осим тога, обвезник годишњег пореза на доходак грађана је прималац зараде, а не послодавац. Тако пише у закону и зараде се опорезују према тренутку исплате. Обвезник је, додаје, морао да исти пријави, а ако није, сноси адекватне последице и има обавезу да плати порез. С тим што му иде и камата уколико се оглуши на ово ново решење.

У складу са одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, почев од 4. марта 2016. године потребно је да се Пореској управи поднесе захтев за одлагање плаћања укупног износа дугованог пореза, независно од дана доспелости, најдуже до 60 месеци, и оствари право на отпис 50 одсто камате на тај дуг.

Адвокатска тумачења, међутим, сасвим су другачија. Влада Јовановић, адвокат који се бави радним правом, наглашава да накнада штете не улази у основицу за опорезивање. Исплаћена зарада за претходне године по судској пресуди представља накнаду штете за изгубљену добит и на то се порез не плаћа.

Како каже, та зарада не односи се на календарску годину у којој је исплаћена, већ на зараде остварене по календарским годинама наведеним у судској пресуди.