Заражени Евровизијом

Почетак проба учесника овогодишњег Евросонга довео је у главни град наше земље пуно фанова ове музичке манифестације. Људи са свих крајева света дошли су да испрате овогодишња дешавања на Евровизији. Ако знамо да директан пренос овог музичког такмичења прати неколико стотина милиона гледалаца широм света, онда и не чуди што ових дана у Београду имамо прилику да се видимо и упознамо са евровизијским фановима са готово свих континената.

Грци, Израелци, Швеђани, Руси, Енглези, Ирци, Исланђани, Италијани… сваки дан имају много „посла”. Иду на конференције за медије, на пробе у Арени, друже се и размењују своја евровизијска знања и искуства. Главни задатак им је да се што више истакну а о Евросонгу знају готово све. „У малом прсту” имају историју Евровизије и у сваком тренутку су спремни да вам издекламују победнике у протеклих педесетак година, кажу ко је, примера ради, 1969. оштећен за победу, који су највећи скандали, ко је направио најбољи шоу…

Свако од њих је дошао у Београд под пуном „ратном опремом” – ту су заставице, капе и мајице са ликовима њихових фаворита или чак изјавама љубави одређеним такмичарима… Неки долазе и одевени само у заставе својих земаља. Грабе се за промотивне дискове својих фаворита, све би урадили за аутограм или слику свог љубимца.

Један од естонских фанова, који нигде не иде без капице, каже нам да већ седми пут долази на Евровизију. Не жели да прекине дугу и лепу традицију.

– Од 2002. године када се Евровизија одржавала у Естонији редовно идем на ово такмичење. Пошто сам председник естонског фан клуба, ово је и лепа дужност. Мислим да сам први пут гледао Евровизију 1993. године када је моја земља почела да учествује.

Двадесет четворогодишњи Естонац, међутим, сматра да је Евровизија ове године превелика. Две недеље је за њега превише.

– Што се тиче моје земље, мислим да наше шансе расту. Пробе иду одлично, али естонски представник није мој лични фаворит, јер мислим да је неко други из наше земље требало да оде на Евровизију.

Чуо је све песме које се такмиче и истиче да су његови фаворити Швајцарска, Грчка, Исланд и Шведска.

– Свиђа ми се и белгијска песма, а када је у питању Србија, морам да кажем да ми се прошлогодишња нумера „Молитва” више свиђа од песме „Оро”.

За председника естонског фан клуба организација Евровизије је врло добра. Иако је првих дана било неких проблема, сада је све у реду.

– У Београду је време супер. Баш је топло и то ми се свиђа. Град је веома интересантан и разликује се од градова у Естонији. Подсећа ме помало на Истанбул, помало на Атину, чак и Кијев.

Холанђанин Денис Хајнен, који је успео да дође на Евровизију као члан, ни мање ни више, него македонске делегације, одувек је био фан Евровизије. Није ни сањао да ће успети да дође у Београд и изблиза посматра омиљено музичко такмичење.

– Евровизију гледам од 1980. када сам имао само осам година. Тешко ми је да кажем зашто толико волим Евросонг. Свиђа ми се све – песме, шоу програм, волим да размењујем мишљења са другим обожаваоцима… Не могу да верујем да сам коначно овде, по први пут у животу, и дивно ми је! Све је добро организовано, људи су веома љубазни, град је леп.

Холанђанин издваја нумере представника Украјине, Јерменије, Немачке, наравно своје земље, Португала, а истиче да му је и Србија један од фаворита.

Патрик Росел из Шведске, који је спојио лепо и корисно, јер је овде у својству фана али и новинара, био је први пут на Евровизији у Кијеву пре три године.

– Од тада сам се потпуно заразио Евросонгом и био сам на сваком следећем. Мислим да сам први пут гледао ово такмичење 1990, када сам имао само шест година. Обожавам Евровизију и све у вези са овим догађајем ми се свиђа – такмичење, песме, телевизијска историја, географске одреднице која се сваке године мењају…

Росел има и своје фаворите за сва времена. Издваја пре свега хрватску представницу Данијелу која се такмичила 1998. са нумером „Нека ми не сване”. Што се тиче овогодишњих фаворита, највећи утисак оставља његова земљакиња Шарлот Перели и чак сматра да она има шансе да понови успех из 1999. године када је тријумфовала на Евросонгу.

– Надам се да ће победити по други пут. Чуо сам све песме, и осим Шведске свиђа ми се и Лака из БиХ. Сигуран сам да Лака има добре шансе и да ће се пласирати међу првих пет. Ако говоримо о песми Јелене Томашевић морам да признам да није оставила неки утисак на мене. Додуше, можда је нисам чуо довољно пута – каже нам Патрик Росел и додаје да је организација такмичења одлична, да су сви дивни према њима...

Немац Матијас Петерман који ради за ESC Radio, евровизијски веб радио, ово такмичење воли јер, по његовом мишљењу, оличава суштину Европе.

– Имате различите језике на Евровизији, а ту је и разноликост музичких жанрова. Она се очитава и ове године, јер имамо неке џез песме, затим рок нумере, чак и неке комичаре какав је Дастин из Ирске. Евровизију пратим још од 1975. године. Не знам баш апсолутно све, али знам много тога о овом такмичењу. Једна песма ми је омиљена – у питању је нумера „Uma Flor de Verde Pinho” Португалца Карлоша до Карма. Али има још нумера које сам волео и дан-данас волим. Иако толико дуго пратим Евровизију, први пут сам био у прилици уживо да је видим пре две године у Атини, а био сам прошлог маја у Хелсинкију.

У односу на финску престоницу, Београд му се више свиђа, пре свега због сунца и лепог времена. Приметио је и да су људи пријатељски настројени и да ће све учинити да помогну.

– Иако многи не говоре енглески, труде се да помогну из све снаге. Када сам пре неки дан на киоску хтео да купим сендвич, продавац није знао ни реч енглеског, али сви остали су се „поломили” да би ми некако помогли. Стварно су сви дивни и Београд ће ми остати у лепом сећању као дивно искуство.

Познавалац Евровизије из Немачке открива нам да ће, скоро сигурно, победити руски певач Дима Билан. Велике шансе даје и Украјини, чак и Србији.

– Песма Јелене Томашевић сличног је музичког стила као и ваше нумере претходних година. Мислим да је то због тога што је Жељко Јоксимовић компоновао њену песму. Плашим се да ће моји земљаци, представници Немачке, завршити при дну евровизијске табеле, али не због песме, већ због система гласања који није фер. Знате, кључ у победи је дијаспора и они не гласају једном већ по десет пута, а овде или било где другде нема Немаца који би били такви ентузијасти и гласали више пута. Зато мислим да неке земље имају предност у том смислу. Но, ове године немамо никакве шансе јер песма није довољно добра!

Љубитељи Евросонга који су у Београд стигли из далеке Аустралије нису свакодневна појава. Зато смо искористили прилику да попричамо и са Алистером Бирчом, радијским новинаром.

– Ствар која не сме да се изгуби из вида јесте да је Аустралија земља досељеника. Имамо људе из Холандије, Енглеске, Литваније, Хрватске, Македоније и многих других тачака на земаљској кугли. Имамо и све бројнију либанску заједницу, чија се земља не такмичи на фестивалу али је Евросонг веома популаран.

Везу између етничке хетерогености и Евросонга у његовој домовини, радијски новинар сумира на следећи начин:

– У Аустралији имамо ТВ програм који је потпуно посвећен мањинама. Када се приближи Евросонг то моментално постаје централна тема, јер је то изузетна прилика за забаву и време када свако у Аустралији почиње да маше заставицама своје отаџбине. Наравно, немамо право гласа, али разговори са рођацима у матици углавном као тему имају за кога да се гласа.

Причајући о својој улози у медијској покривености Евросонга, Бирч каже:

– Ја сам запослен на радио станици која је део „Еј-Би-Си” мреже, групе од 50 радио станица оријентисаних ка мејнстриму. У Београду снимам интервјуе, конференције за медије и пуштам песме, које постављам на веб-сајт, одакле га могу преузимати све радио станице у мрежи. Пошто је у питању веома дуг и скуп пут, у последњих десет година сам присуствовао на последња три финала. Овогодишња конкуренција је изузетна, враћа се фокус на саму музику, а не на пропратне детаље. Овај фестивал је био изузетан, али је током деведесетих прошао кроз кризу деведесетих, када је било превише „ла ла ла” песама. Драго ми је да људи опет озбиљније схватају Евросонг.

Откривајући своје фаворите, Аустралијанац каже да му се допада хрватска песма:

– И бугарска композиција је врло иновативна и не би ме зачудило да следеће године идемо у Софију на финале. Осим шпанске песме која је лоша, све остале песме су квалитетне. Земље које аутоматски улазе у финале годинама шаљу другоразредне извођаче. Што се тиче омиљене композиције, то је „Воларе” Доменика Модуња. Сви мисле да је ABBA најуспешнија у историји Евровизије, али Модуњо је успео и у Америци са својом песмом, што је сан за евровизијске извођаче. Имамо примере неких певача који су успели тамо да направе каријеру, али не са евровизијском песмом. Осим „Воларе”, често пуштам у својој емисији Џонија Логана. Да ли сте знали да је Џони Логан рођен у Аустралији? Аустралија има своје евровизијске тајне.

-----------------------------------------------------------

Обожавамо Марију

Азербејџанац Руслан Исмаилзаде прича нам да у његовој земљи влада велико интересовање за Евровизију. Као велики ентузијасти основали су и фан клуб, а захваљујући помоћи државе допутовали су у Београд.

– Морам да вам признам да сам пропустио полагање матуре само да бих дошао на Евросонг, јер обожавам ово такмичење. Ово је први пут да сам на Евровизији и супер ми је. Свиђају ми се и песме, мислим да је направљен одличан избор. Ћуран Дастин је фантастичан. Али, имам својих пет главних фаворита и то су Јерменија, Азербејџан, Шведска.

Помиње и нашу песму „Оро”, али признаје да му је Србија прошле године била главни фаворит са нумером „Молитва”. Чак је и гласао за Марију Шерифовић, а радио је и на њеној промоцији у Азербејџану. Обожава Марију а желео је и да направи фан клуб посвећен искључиво нашој певачици.

– Ја сам чуо и све песме са вашег националног избора и више ми се свидела песма „Завет” „Бјути квинса”, од нумере „Оро” Јелене Томашевић – изричит је био Азербејџанац и одмах кренуо у акцију! Запевао је из све снаге: „О голубе, голубе, као завет света…”

– Не знам стихове даље али ми се много свиђа – са усхићењем каже Руслан и додаје да му се у Београду највише свиђа река Сава.

-----------------------------------------------------------

Дружење на журкама

Швеђанка Марија Никлафесон дошла је у Београд да би писала за шведски веб сајт посвећен фановима Евровизије. Ово такмичење прати још од половине осамдесетих и песма „Det Lige Det” данских представника „Hot Eyes” из 1984. године је њен фаворит за сва времена.

– Чула сам и све песме које се такмиче у Београду и највише ми се свиђају швајцарска и румунска песма. Мислим и да је наша Шарлот Перели сјајна и поносна сам на њу. Можда чак и има шансе да поново тријумфује. У Београду остајемо до следеће недеље, када се заврши финале. Иако сам овде тек неколико дана, веома ми се свиђа. И баш је вруће, за разлику од Шведске. Лепо је бити овде, одлични су услови за рад, а и „Јуро клуб” ми се свиђа. Простор је феноменалан и већ смо били на неколико журки и супер смо се провели. Дружимо се и са осталим фановима на тим журкама и сигурна сам да ће ми ови тренуци заувек остати у сећању.