Нови Сад укида „папирне” општине
Нови Сад – Град Нови Сад укида своје „папирне” градске општине Нови Сад и Петроварадин. Од када је подела уведена 2002. године, оне никад нису заживеле, а новим статутом града, који је сада предложен, бришу се и из тог акта.
„Остаје организација каква је и данас, јер су те општине постојале само на папиру. Не желимо два буџета за плате. Те општине треба да имају своје органе, савет, секретара, начелника управе, запослене. Овако је економичније и ефикасније”, каже за наш лист члан градског већа за управу и прописе Милан Ђурић.
Раније је закон о локалној самоуправи, указује он, налагао да град има најмање две градске општине, а сада је то могућност, не и обавеза. Исто каже и закон о територијалној организацији републике.
Нови Сад је осамдесетих година прошлог века имао чак седам општина. То је била градска заједница Новог Сада и у њој су били и Сремски Карловци. Престала је да постоји 1989. године, када су Карловци издвојени, док је осталих шест општина спојено у општину Нови Сад.
Деценију касније (1998), Новом Саду је враћен статус града, али није формирао градске општине, па се после разматрања разних предлога статутом града (2002) образују две – Нови Сад и Петроварадин. Тада своје општине оснивају и Ниш и Крагујевац, али их Крагујевац неколико година касније укида, након што су прописи „олабавили”.
У теорији се указује да се оснивањем општина град децентрализује. Насеља на територији града имају различите потребе и становништво очекује да проблеми буду решени и да квалитет живота буде побољшан.
Пракса је показала да у Новом Саду годинама није прихваћен овај концепт, који подразумева и својеврсно развлашћивање градске власти.
Ђурић на питање о децентрализацији града подсећа да постоје месне заједнице и да грађани преко њих могу да износе захтеве градској управи.
По статуту из 2008. године, који важи, градску општину Нови Сад чини 11 насељених места са бачке стране (Нови Сад, Ветерник, Футог, Бегеч, Кисач, Руменка, Степановићево, Каћ, Ченеј, Будисава, Ковиљ), а градску општину Петроварадин – пет са сремске стране Дунава (Петроварадин, Сремска Каменица, Буковац, Лединци и Стари Лединци). Некада су те две општине имале своје савете, уместо скупштина, али без статута и без извршних органа.
Нови Сад се последњих година урбанистички проширио и према подацима ЈКП „Информатика” има 405.230 становника, од чега 285.662 живи у насељу Нови Сад. Међутим, новац из буџета није улаган свуда спрам потреба. На сремској страни, Боцке у Сремској Каменици и данас немају питку воду, али градоначелник Милош Вучевић обећава да ће се томе посветити овог јуна, приликом ребаланса буџета.
„На сремској страни је велики проблем и сахрањивање. На каменичком гробљу нема више места”, каже за наш лист одборник Ђурађ Јакшић (СРС), али додаје да проблема има и на бачкој страни града: „Срамота је да на Сајлову, на неколико километара од Новог Сада немају асфалт.”
„Кључна ствар је власт која зна шта су проблеми грађана и како да их решава. Не мора да значи да би децентрализација допринела квалитетнијем животу грађана”, сматра Јакшић.
Ни одборник Александар Бујић (ДЈБ) не верује да би се задржавањем градских општина дошло до напретка, али каже за наш лист да ће најпре тражити да види да ли је предлог статута усаглашен са законом.
„Да се укидају градске општине, а да се не предвиђа ни могућност њиховог оснивања”, указао је у јавној расправи о нацрту статута грађанин Небојша Миленковић. Примедба је одбачена као неоснована, а образложено је да град по закону о територијалној организацији може бити подељен на градске општине, што се уређује статутом, а то значи да се статутом као могућност не може предвидети ова подела.
У јавној расправи је стигао и предлог Групе за концептуалну политику да се не укидају две градске општине, али то је одбијено.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


