Светлописи Војводине

Панчево – Суботица, Сомбор, Нови Сад, Вршац, Бела Црква, Рума, Зрењанин, Панчево... из друге половине 19. и прве деценије прошлог века, заустављени кликом фото-апарата и на изложби „Градови Војводине оком старих фотографа”. Није ово нова изложба Музеја Војводине, пропутовала је за деценију и по многе српске градове и стигла у град на Тамишу, у Народни музеј и његову свечану салу. За оне који се занимају за завичајне мотиве, али воле да завире и у туђе двориште и зађу у прошлост, ова поставка ауторке Милкице Поповић,  саветнице Музеја Војводине, права je посластица и својеврсна историја екстерне фотографије 12 вароши у покрајини.

„Све су то врло значајне фотографије позајмљене из музејских и архивских фундуса, зато што нам казују да фотографи излазе из својих атељеа и од портрета се окрећу екстеријерним ситуацијама. Они одлазе у природу, са својом опремом, често веома кабастом, коју су товарили на запрежна кола, а и прављење снимака често траје и читав дан”, каже за „Политику” ауторка изложбе.

Јурио се прави мотив, тренутак, светло, детаљ, те је тако и наш први фотограф Анастас Јовановић у два наврата 1850. и четири године касније, боравио у Новом Саду фотографишући Петроварадинску тврђаву. Један од тих снимака начиње и ову поставку, а иначе се и данас чува у Музеју града Београда, баш као што историја чува и податак да је прва вест на српском о проналаску фотографије стигла на подручје данашње Војводине априла 1839. године и објављена је у часопису „Магазин за художество, књижевност и моду”, док први путујући фотографи – дагеротиписти стижу на ове просторе, већ четрдесетих година 19. века.

И док дагеротиписти долазе овамо, овдашњи живаљ све чешће путује, па је „под обавезно” било да се из гостију пошаље разгледница. Чим је том новом модом из средње Европе, „светлопис” ушао у народ и фотографи одговарају на потражњу тржишта и имају све више посла. Почињу да штампају анзис-карте на којима се шепуре судске и финансијске палате, цркве, тргови са градским кућама, и пијацама... О томе сведоче, поред изложених, заправо фотографије фотографија и оригинали највреднијих карти – дописница из колекције панчевачког музеја.

Али фотографија је имала и много значајнију вредност. О томе сведочи рад Панчевца Михајла Ћурчина, који је 1888. године низом фотографија забележио велику поплаву, о којој је штампа мало писала. Сваку је потписао, у ком је делу града начињена, те су оне као такве, остале као вредно сведочанство. Још један значајан овдашњи светлописац је Никола Штокман. После двојице најзначајнијих фотографа у Војводини, Иштвана Олдала, који 1853. године отвара први стални атеље у нас, и Георгија Кнежевића у Новом Саду, годину дана касније, Штокман је трећи који чини исто 1856. у Панчеву, које је тако било у центру свих фотографских збивања, ако знамо да је 1840. године дагеротипија освојила свет.

„Поред приказа прошлости и како су војвођански градови некада изгледали из различитих углова, ова изложба је важна и за установе заштите, јер се све више обнављају старе фасаде. Такође, гостујуће изложбе пружају могућност да се сагледа чиме све располажу музејски фондови, а дигитализација коју снажно подржавамо омогућава већу видљивост експоната, као и прављење тематских изложби јачег одјека”, напомиње др Драго Његован, директор Музеја Војводине.