Исплативе прљаве кампање

„Не треба гајити илузије да просечан бирач у САД има времена за анализу програма председничких кандидата. Да прочита ставове о политици и друштву које су Џон Мекејн, Барак Обама или Хилари Клинтон написали на 30 страна? Нема шансе. Према политичарима и њиховим обећањима гласачи се односе као према било којој роби на тржишту”, објашњава Денис Вилкокс, професор Факултета за журналистику и масовне комуникације универзитета Сан Хозе у Калифорнији на предмету односи са јавношћу. Као светски признат стручњак у области пи-ара, Вилкокс прати кампању у САД у којој се милиони долара троше на новинске огласе, ТВ рекламе, маркетиншке стручњаке и све остале који знају како да допру до публике и њеног гласа.

Вилкокс, који је недавно боравио у Београду, увршћен је у десет најбољих предавача пи-ара у Америци. Факултети га непрестано позивају да се пред њиховим студентима појави као гостујући професор, тако да је предавао у Аустралији, Јужној Африци, и на Тајланду, а радионице пи-ара је, између осталог, држао у Сингапуру, Шпанији и Аргентини. Његов уџбеник „Односи са јавношћу, стратегије и тактике” користи се на 350 факултета у свету и преведен је и на српски језик. Вилкокс је током протекле недеље одржао бројна предавања београдским студентима, а током своје друге посете Београду постао је почасни члан Друштва Србије за односе са јавношћу. Своје боравке у различитим деловима планете увек искористи како би се упознао са развојем светског пи-ара, мада је данас већина стручњака, па и Вилкокс, пре свега заинтересована за кулминацију битке између председничких кандидата у Америци. Ко је умео са медијима, ко им се замерио, коме се лагање јавности обило о главу, а коме се исплатило?

– Ако анализирамо америчке медије, видећемо да су готово сви сигурни да ће Барак Обама победити Хилари Клинтон и да ће се он супротставити републиканцу Џону Мекејну. Медији су ти који су у великој мери направили селекцију кандидата. Мислим, на почетку је било више од 15 кандидата. Они за које су медији и јавност оценили да су досадни, да немају да понуде никакву причу, одавно не трче ову трку – објашњава Вилкокс, иначе гост америчке амбасаде и Економског факултета у Београду.

Вилкокс примећује да је са становишта пи-ара демократска кандидаткиња Хилари Клинтон, као познато име и бивша прва дама, била у великој предности. Њен страначки колега, али и жестоки противник за демократску номинацију, имао је други, подједнако јак адут. Био је ново лице, није имао прилику да нешто претходно забрља, уз то је јако харизматичан човек и вешт говорник.

– Обама је заинтересовао млађу генерацију. Искористио је популарност Интернета. Сенатор из Илиноиса има милион пријатеља на фејсбуку. Све што је изговорио током кампање поставио је на Ју-тјуб. Ту га је видело 20 милиона људи. Захваљујући свеприсутности на светској мрежи, успео је да придобије милион нових донатора – истиче Вилкокс. 

Он додаје да ће председнички избори коштати између четири и пет милијарди долара. Велики део новца одлази на рекламе у којима се истичу врлине и знања кандидата. Када се о њему све исприча, прелази се на огласе о противкандидатима. Долази негативна, прљава кампања у којој се противник беспоштедно критикује, а гласине о скандалима дискретно дотурају штампи или објављују на Интернету.

– Сви су на почетку били уљудни, излагали су своје програме, али смо у једном тренутку дошли до тога да Обама и Клинтонова имају подједнак број гласова. И шта онда? Кренули су да блате једно друго – подвлачи професор Вилкокс.

Да ли су медији једва дочекали да се Обама и Клинтонова споречкају како би имали о чему да извештавају? Уосталом, зар људе баш и не привлаче конфликти, критике, свађе и афере?

– Знате шта. Прљава кампања једноставно делује – одговара Вилкокс.

Деловала је макар за Џорџа Буша када се 2000. супротстављао садашњем републиканском кандидату Џону Мекејну. Тада је у конзервативној Јужној Каролини, у којој грађани воде рачуна о томе ко је које расе, пласирана гласина да Мекејн има ванбрачно црно дете. Мекејн је одмах изгубио, јер конзервативни гласачи нису могли да му опросте дете са црнкињом. Прича је била нетачна, а Буш је победио, не само у Јужној Каролини.

Међутим, дешава се и да ружне приче постану кошмар, не за оне о којима су измишљене, већ за саме наручиоце. Многи Американци сматрају да су противници Барака Обаме отишли предалеко када су протурили информацију да је Обама муслиман.

То је један од разлога зашто Хилари Клинтон губи. Доприноси и то што њен тим није био свестан да неко беспрекорно бележи све грешке. Како објашњава Вилкокс, њену изјаву да се приликом посете БиХ нашла усред размене снајперске ватре, што није истина, искористили су и медији и политички противници како би доказали да Хилари Клинтон лаже. 

– То је новинарство типа „ухватио сам те”. Кандидати морају да воде рачуна о томе. Када купац бира производе у супермаркету, он не зна њихов квалитет, али купује артикал о коме је чуо нешто лепо и који му из неког разлога улива поверење. Не претерујем ако кажем да се тако бира и председник – закључује Денис Вилкокс.