Isplative prljave kampanje

„Ne treba gajiti iluzije da prosečan birač u SAD ima vremena za analizu programa predsedničkih kandidata. Da pročita stavove o politici i društvu koje su Džon Mekejn, Barak Obama ili Hilari Klinton napisali na 30 strana? Nema šanse. Prema političarima i njihovim obećanjima glasači se odnose kao prema bilo kojoj robi na tržištu”, objašnjava Denis Vilkoks, profesor Fakulteta za žurnalistiku i masovne komunikacije univerziteta San Hoze u Kaliforniji na predmetu odnosi sa javnošću. Kao svetski priznat stručnjak u oblasti pi-ara, Vilkoks prati kampanju u SAD u kojoj se milioni dolara troše na novinske oglase, TV reklame, marketinške stručnjake i sve ostale koji znaju kako da dopru do publike i njenog glasa.

Vilkoks, koji je nedavno boravio u Beogradu, uvršćen je u deset najboljih predavača pi-ara u Americi. Fakulteti ga neprestano pozivaju da se pred njihovim studentima pojavi kao gostujući profesor, tako da je predavao u Australiji, Južnoj Africi, i na Tajlandu, a radionice pi-ara je, između ostalog, držao u Singapuru, Španiji i Argentini. Njegov udžbenik „Odnosi sa javnošću, strategije i taktike” koristi se na 350 fakulteta u svetu i preveden je i na srpski jezik. Vilkoks je tokom protekle nedelje održao brojna predavanja beogradskim studentima, a tokom svoje druge posete Beogradu postao je počasni član Društva Srbije za odnose sa javnošću. Svoje boravke u različitim delovima planete uvek iskoristi kako bi se upoznao sa razvojem svetskog pi-ara, mada je danas većina stručnjaka, pa i Vilkoks, pre svega zainteresovana za kulminaciju bitke između predsedničkih kandidata u Americi. Ko je umeo sa medijima, ko im se zamerio, kome se laganje javnosti obilo o glavu, a kome se isplatilo?

– Ako analiziramo američke medije, videćemo da su gotovo svi sigurni da će Barak Obama pobediti Hilari Klinton i da će se on suprotstaviti republikancu Džonu Mekejnu. Mediji su ti koji su u velikoj meri napravili selekciju kandidata. Mislim, na početku je bilo više od 15 kandidata. Oni za koje su mediji i javnost ocenili da su dosadni, da nemaju da ponude nikakvu priču, odavno ne trče ovu trku – objašnjava Vilkoks, inače gost američke ambasade i Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Vilkoks primećuje da je sa stanovišta pi-ara demokratska kandidatkinja Hilari Klinton, kao poznato ime i bivša prva dama, bila u velikoj prednosti. Njen stranački kolega, ali i žestoki protivnik za demokratsku nominaciju, imao je drugi, podjednako jak adut. Bio je novo lice, nije imao priliku da nešto prethodno zabrlja, uz to je jako harizmatičan čovek i vešt govornik.

– Obama je zainteresovao mlađu generaciju. Iskoristio je popularnost Interneta. Senator iz Ilinoisa ima milion prijatelja na fejsbuku. Sve što je izgovorio tokom kampanje postavio je na Ju-tjub. Tu ga je videlo 20 miliona ljudi. Zahvaljujući sveprisutnosti na svetskoj mreži, uspeo je da pridobije milion novih donatora – ističe Vilkoks. 

On dodaje da će predsednički izbori koštati između četiri i pet milijardi dolara. Veliki deo novca odlazi na reklame u kojima se ističu vrline i znanja kandidata. Kada se o njemu sve ispriča, prelazi se na oglase o protivkandidatima. Dolazi negativna, prljava kampanja u kojoj se protivnik bespoštedno kritikuje, a glasine o skandalima diskretno doturaju štampi ili objavljuju na Internetu.

– Svi su na početku bili uljudni, izlagali su svoje programe, ali smo u jednom trenutku došli do toga da Obama i Klintonova imaju podjednak broj glasova. I šta onda? Krenuli su da blate jedno drugo – podvlači profesor Vilkoks.

Da li su mediji jedva dočekali da se Obama i Klintonova sporečkaju kako bi imali o čemu da izveštavaju? Uostalom, zar ljude baš i ne privlače konflikti, kritike, svađe i afere?

– Znate šta. Prljava kampanja jednostavno deluje – odgovara Vilkoks.

Delovala je makar za Džordža Buša kada se 2000. suprotstavljao sadašnjem republikanskom kandidatu Džonu Mekejnu. Tada je u konzervativnoj Južnoj Karolini, u kojoj građani vode računa o tome ko je koje rase, plasirana glasina da Mekejn ima vanbračno crno dete. Mekejn je odmah izgubio, jer konzervativni glasači nisu mogli da mu oproste dete sa crnkinjom. Priča je bila netačna, a Buš je pobedio, ne samo u Južnoj Karolini.

Međutim, dešava se i da ružne priče postanu košmar, ne za one o kojima su izmišljene, već za same naručioce. Mnogi Amerikanci smatraju da su protivnici Baraka Obame otišli predaleko kada su proturili informaciju da je Obama musliman.

To je jedan od razloga zašto Hilari Klinton gubi. Doprinosi i to što njen tim nije bio svestan da neko besprekorno beleži sve greške. Kako objašnjava Vilkoks, njenu izjavu da se prilikom posete BiH našla usred razmene snajperske vatre, što nije istina, iskoristili su i mediji i politički protivnici kako bi dokazali da Hilari Klinton laže. 

– To je novinarstvo tipa „uhvatio sam te”. Kandidati moraju da vode računa o tome. Kada kupac bira proizvode u supermarketu, on ne zna njihov kvalitet, ali kupuje artikal o kome je čuo nešto lepo i koji mu iz nekog razloga uliva poverenje. Ne preterujem ako kažem da se tako bira i predsednik – zaključuje Denis Vilkoks.