Загонетно утврђење у кањону Градца

Ваљево – Овај локалитет у великој мери попуњава „белине”, празнине у нашој историографији које се тичу прелаза из позне антике у рани Средњи век. То је време када нема писаних података или су врло оскудни и археологија је једина која може попунити те празнине.

Тим речима је др Дејан Радичевић, доцент на Одељењу за средњовековну археологију Филозофског факултета у Београду, оценио научни значај налазишта Јеринин град у селу Бранговић код Ваљева. Он је у среду у Галерији Народног музеја у Ваљеву пред бројном публиком отворио изложбу „Јеринин град Бранговић, град пре трга” коју су организовали Народни музеј Ваљево и Завод за заштиту споменика културе Ваљево.

Јеринин град у Бранговићу, седам километра југозападно од Ваљева, загонетно утврђење у кањону реке Градац, како га је окарактерисао археолог Радивоје Арсић, један од аутора изложбе, представља један од најзначајнијих раносредњовековних археолошких локалитета на тлу северозападне Србије. Подигнуто је на падинама неприступачног брда Браниг изнад реке, утврђење је полигоналног облика површине око три хектара. Истраживања ваљевског Завода, у сарадњи са Народним музејом, Истраживачком станицом Петница и другим институцијама почела су 2003. године.

Истраживања су показала да је ту у 6. веку постојало насеље урбаног типа са 150 до 200 кућа у којима је живело више од 700 људи, што је импозантна бројка, имајући у виду да је готово хиљаду година касније Ваљево, у време турског освајања, имало нешто мање од 600 становника. Према речима археолога Радивоја Арсића који је са кустосима археолозима Народног музеја у Ваљеву Ђорђем Ђенићем и Елизабетом Чебашек аутор изложбе, у Јеринином граду који је био локални центар тог дела Србије живели су цивили, војна посада, занатлије, црквени клер...

– Постоји и добар налаз из периода сеобе народа који је вероватно јединствен на територији Србије. Откривени су објекти из тог времена, посуде које нису још потпуно растумачене... За српску археологију је постојање тог слоја живота врло битно – истакао је Арсић. Треће важно откриће до којег се дошло дугогодишњим истраживањем је да је у Јеринином граду од 6. века постојало црквено седиште на које се вероватно настављају сва црквена седишта новијег датума, додао је он.

Истраживања локалитета Јеринин град и изложба у Народном музеју у Ваљеву важни су и због чињенице да је у њима присутна интердисциплинарност, нагласио је др Дејан Радичевић.

– Укључени су не само резултати ископавања и обраде покретних налаза, већ и резултати истраживања у области физичке антропологије, археозоологије и природних наука, све до анимација, реконструкција, модела откривених објеката – рекао је он. Оценио је да овај локалитет представља прави бисер у кањону Градца, у пределу изузетних природних одлика који би требало адекватно презентовати и искористити за будуће генерације, уз наставак истраживања. Утолико пре што је до сада истражено укупно око хиљаду квадратних метара, што је свега око три одсто укупне површине утврђења.

Експонати

Према речима Елизабете Чебашек, једног од аутора изложбе, на управо отвореној поставци у Народном музеју приказани су различити типови керамике од периода Гвозденог доба, преко античке епохе до ране Византије, амфора за коју је утврђено да је увезена из северне Африке, пољопривредне алатке, фибула, метални налази... Сачуван је и траг видре која је ту живела. На фотографијама су представљени бројни објекти у оквиру утврђења, ту су и информациони панели са подацима шта су људи тог времена јели... Пронађени су и епископска столица која говори о верском центру из 6. века као и антрополошки остаци – гробница у којој су сахрањене четири особе дошле са подручја Скандинавије, Русије, Србије или Немачке.