Тишина прекрила историјско здање

Цетиње – Стара цетињска кућа на спрат, с мансардним поткровљем и кровом на две воде, на пространом тргу Краља Николе у старој црногорској престоници препуна је тишине. Од како је недавно обновљена у њеним одајама су експонати Етнографског музеја. Наврати тек понеко, махом, када туристи обилазе Цетиње.

Изјава градоначелника Цетиња др Мила Јанковића, од пре више од годину дана, наговештавала је велике промене у овој кући. По речима запослених у Етнографском музеју она не задовољава потребе музеја који располаже са 4.200 експоната мада је „активно” тек 150.

Мило Јанковић је предложио да ова зграда у центру Цетиња буде опет дипломатско представништво Србије, која је као и Црна Гора од 21. маја 2006. самостална држава. Србија је недавно именовала Зорана Лутовца за свог амбасадора у Црној Гори и он се налази у Подгорици.

Историјски подаци кажу да су се односи између две државе, које су међународно признате на Берлинском конгресу 1878. године, умногоме побољшали након абдикације краља Милана Обреновића и доласка на српски трон Александра Обреновића. Књаз Никола је 1896. посетио Београд, а наредне године, приликом прославе двестоте годишњице династије Петровић-Његош на Цетиње је дошао Александар Обреновић. И тада је Србија установила своје дипломатско представништво у тадашњој црногорској престоници. Имало је у почетку ранг заступништва. Октобра 1901. године дипломатски односи су обновљени и српска влада је тада за „изванредног посланика” краља Александра акредитовала при Николином двору Василија Антонића, генералштабног официра. Дипломати Србије неко време су радили у приватној кући Јована Милуновића Пипера, у ондашњој главној, Катунској улици. Хроничари кажу да је ту представништво остало до 29. маја 1903. године, када је дошло до промене на српском престолу. Тада је српски посланик с црногорског двора – опозван.

Године 1909. српско дипломатско представништво на Цетињу је подигнуто на степен – посланства. И смештено је у зграду на тргу краља Николе. Српски посланик је остао на Цетињу до краја 1915. године и међу последњим дипломатама је напустио град пред улазак аустро-угарских трупа јануара 1916. године. У периоду између два рата у згради већ бившег Српског посланства, био је смештен официрски дом. Иза тога је ова кућа коришћена као стамбени простор за више породица, да би недавно била претворена у музеј. Музеј коме је ту – тесно.

-----------------------------------------------------------

Родна кућа краља Александра

Још пре него што ће Карађорђевићи доћи на престо Никола Први је свом зету Петру уступио кућу у којој је од 1909. било Српско посланство. У њој се 17. децембра 1988. родио други син Петра Карађорђевића и кнегиње Зорке, Александар. Будући југословенски краљ, ујединитељ. Ту је провео прве године живота, па је Сандро, како га је звао деда Никола, „заносио по цетињски”.