Tišina prekrila istorijsko zdanje

Cetinje – Stara cetinjska kuća na sprat, s mansardnim potkrovljem i krovom na dve vode, na prostranom trgu Kralja Nikole u staroj crnogorskoj prestonici prepuna je tišine. Od kako je nedavno obnovljena u njenim odajama su eksponati Etnografskog muzeja. Navrati tek poneko, mahom, kada turisti obilaze Cetinje.

Izjava gradonačelnika Cetinja dr Mila Jankovića, od pre više od godinu dana, nagoveštavala je velike promene u ovoj kući. Po rečima zaposlenih u Etnografskom muzeju ona ne zadovoljava potrebe muzeja koji raspolaže sa 4.200 eksponata mada je „aktivno” tek 150.

Milo Janković je predložio da ova zgrada u centru Cetinja bude opet diplomatsko predstavništvo Srbije, koja je kao i Crna Gora od 21. maja 2006. samostalna država. Srbija je nedavno imenovala Zorana Lutovca za svog ambasadora u Crnoj Gori i on se nalazi u Podgorici.

Istorijski podaci kažu da su se odnosi između dve države, koje su međunarodno priznate na Berlinskom kongresu 1878. godine, umnogome poboljšali nakon abdikacije kralja Milana Obrenovića i dolaska na srpski tron Aleksandra Obrenovića. Knjaz Nikola je 1896. posetio Beograd, a naredne godine, prilikom proslave dvestote godišnjice dinastije Petrović-Njegoš na Cetinje je došao Aleksandar Obrenović. I tada je Srbija ustanovila svoje diplomatsko predstavništvo u tadašnjoj crnogorskoj prestonici. Imalo je u početku rang zastupništva. Oktobra 1901. godine diplomatski odnosi su obnovljeni i srpska vlada je tada za „izvanrednog poslanika” kralja Aleksandra akreditovala pri Nikolinom dvoru Vasilija Antonića, generalštabnog oficira. Diplomati Srbije neko vreme su radili u privatnoj kući Jovana Milunovića Pipera, u ondašnjoj glavnoj, Katunskoj ulici. Hroničari kažu da je tu predstavništvo ostalo do 29. maja 1903. godine, kada je došlo do promene na srpskom prestolu. Tada je srpski poslanik s crnogorskog dvora – opozvan.

Godine 1909. srpsko diplomatsko predstavništvo na Cetinju je podignuto na stepen – poslanstva. I smešteno je u zgradu na trgu kralja Nikole. Srpski poslanik je ostao na Cetinju do kraja 1915. godine i među poslednjim diplomatama je napustio grad pred ulazak austro-ugarskih trupa januara 1916. godine. U periodu između dva rata u zgradi već bivšeg Srpskog poslanstva, bio je smešten oficirski dom. Iza toga je ova kuća korišćena kao stambeni prostor za više porodica, da bi nedavno bila pretvorena u muzej. Muzej kome je tu – tesno.

-----------------------------------------------------------

Rodna kuća kralja Aleksandra

Još pre nego što će Karađorđevići doći na presto Nikola Prvi je svom zetu Petru ustupio kuću u kojoj je od 1909. bilo Srpsko poslanstvo. U njoj se 17. decembra 1988. rodio drugi sin Petra Karađorđevića i kneginje Zorke, Aleksandar. Budući jugoslovenski kralj, ujedinitelj. Tu je proveo prve godine života, pa je Sandro, kako ga je zvao deda Nikola, „zanosio po cetinjski”.