Када пас постане газда у кући

Да ли постоје опасни и безопасни пси питање је на које није увек лако одговорити. Можда би, кажу кинолози, било боље рећи захтевни и мање захтевни. Јер, ако се и негде погреши код васпитања чиваве, пудлице или џек расел теријера, чак и када вас такав пас угризе, последице неће бити велике. Мало лајања или непријатног глоцкања, али случај неће добити драстичне размере.

Међутим, када је реч о такозваним опасним расама, ситуација није наивна. Ако је власник неодговоран, пас не носи корпу, није социјализован, а уз то носи и епитет борбеног, може бити и смртних исхода, као недавно у Панчеву, када је стафорд теријер усмртио мајку власника и тешко повредио њену рођаку.

Малтретирани најопаснији

То је поново покренуло бројна питање ко је крив – власник или „лоша генетика”, да ли постоји „агресивна црта” код паса. Милош Јевић из Кинолошког друштва „Полет” објашњава да не можемо окривити само једну расу и сврстати је у опасне псе. Има, каже, дивних стафорда који су апсолутно социјализовани и не представљају ама баш никакву опасност.

– Проблем може да настане када су власници паса немарни, а последица су запуштени пси који, без контакта са људима и псима, често малтретирани, углавном проводе време на ланцу и у кавезу. Такви пси имају много веће предуслове да буду опасни по околину – каже Јевић.

Закон, иначе, дефинише шта је опасан пас и њихови власници морају проћи посебну обуку и тест социјализације. То пролазе и сви други пси који су нанели тешке телесне повреде људима или псима.

– Понекад се догађа да се власници труде око својих љубимаца, али просто неки пас има прејаки карактер са којим не могу да се изборе и он постаје газда у кући! Тада се углавном јављају проблеми: пас се супротставља власнику, то је у почетку режање, а може доћи и до уједа – истиче наш саговорник.

Генетика, такође, игра велику улогу. Пре него што набаве четвороножног пријатеља, будући власници би требало да сазнају одакле он долази, ко су му родитељи, треба наћи одговорног и провереног одгајивача.

– Тако ће добити важне информације о наследним болестима и карактеру пса. Такође би требало изабрати и расу која одговара карактеру власника – каже наш саговорник, који има доста искуства у обучавању и дресури паса.

Зашто пас ипак може да постане агресиван постоји неколико могућих разлога.

Ако је пас несоцијализован, а живи у урбаној средини, није навикао на децу и људе, на сирене у саобраћају, он ће се уплашити, а пси знају да буду насилни када им из страха проради одбрамбени механизам. Могу показати агресију и ако помисле да ће им људи узети храну, па их могу угристи. Често се деси и да се пси посвађају, а да највише испаштају власници, које ће пас ујести због неодговарајуће реакције.

Социјализација почиње чим пас дође у нови дом, а ако приметимо да се наш љубимац не слаже са другим псима, обавезно мора да буде на поводнику и носи заштитну корпу.

Милош Јевић се залаже да се за све власнике паса уведе обавеза да њихови љубимци у оквиру кинолошких друштава полажу испите из социјализације.

Никица Узелац власник је четири добермана са којима се слаже без икаквих проблема, иако шетају слободно по кући, али одвојено. Тако да се води рачуна да између њих нема суревњивости и сукобљавања и да сваки од њих има своје слободно време.

– Проблем настаје када људи не схватају да пси имају другачију перцепцију од наше врсте и да реагују условним рефлексима. Неки власници причају са својим псима и покушавају да им речима нешто докажу, чиме само збуњују свог љубимца. За псе су најважније три речи: „Добро”, „Не”, „Фуј”. Сваку послушност и добро понашање треба наградити храном и мажењем. То даје најбоље резултате, јер су пси инстинктивна бића – каже Узелац, који истиче да само у Београду буде око 1.300 уједа паса годишње. То повлачи велике издатке за лечење и за одштете. Зато предлаже да се у кинолошким друштвима обавља бесплатна обука уз финансијску помоћ локалне самоуправе, јер би се тако повећала одговорност и власника и безбедност деце и грађана.

Себични по природи

Јелена Церовић, судија у спортским такмичењима паса, примећује да се данас све више људи интересује за обуку својих кућних љубимаца, јер многи схватају да је тек обучен пас право задовољство, то јест да је неваспитан пас велики проблем у урбаној средини. Наша саговорница подсећа да се пас никада не кажњава док пролази обуку, већ само онда ако ју је већ савладао и зна шта тражимо од њега, али из неког разлога не жели да нас послуша.

Да ли је тешко научити власнике да постану дресери?

– Као и у свакој другој области, и овде има доста предрасуда, а најчешће су да пас ништа не разуме и да је биолошка машина или, напротив, да је пас као људско биће, и тада се занемарују битне разлике у систему размишљања и перцепцији паса и људи. Пас догађаје доживљава слухом и њухом. Пси су себични по својој природи. Они који то не разумеју, тешко да могу бити добри у обуци паса – подсећа Јелена Церовић.

За опасне – строг надзор

Шта је опасан пас дефинисано је чак и законом: то је онај (изузев службеног) који је без очигледног повода напао човека или другог пса и нанео му тешке телесне повреде или смрт; узгајан, то јест дресиран за борбе паса, или нађен у организованој борби са другим псом; намењен чувању имовине или као телесни чувар; расе питбул теријер или мешанац те расе, који не потиче из контролисаног узгоја; расе бул теријер, стафорд теријер, амерички стафорд теријер и мини бул теријер или мешанац тих раса.

Опасног пса може да држи само пунолетно лице које није кажњавано и да га изводи само уз брњицу и на повоцу, у складу са посебним прописом. За њега одговара власник, то јест држалац који је у обавези да правилним држањем и другим мерама и средствима спречи да кућни љубимци угрозе људе и околину.