„Кућа на пола путa” за насилнике у Сомбору

Сомбор би могао да буде први град у Србији са сигурном кућом за насилнике који су издржали казне и оне којима је изречена хитна мера исељења из стана и забране приласка и комуникације са жртвом, сазнаје „Политика”.

Како би се спречила нова кривична дела, јер насилници остају без дома, предложено је да се изгради објекат „кућа на пола пута” за њихов привремени смештај и стручни третман.

О овој иницијативи први пут се јавно чуло на округлом столу Управе за извршење кривичних санкција и мисије ОЕБС-а, поводом оснивања „Мреже организација за постпеналну подршку у Србији”.

Када смо у име јавности поставили питање да ли се размишља о пружању помоћи насилницима који постају бескућници, у циљу спречавања даљег насиља и нових кривичних дела, отворила се нова дискусија у којој се могло чути да за сада нема системског решења за насилнике који су одлуком полиције, тужилаштва и суда избачени из стана.

Током прве године спровођења Закона о спречавању насиља у породици изречено је 15.000 таквих мера, уз забрану приласка и контакта са жртвом. Хитне мере обично се изричу у трајању од месец дана, а насилници их често прекрше, јер многи немају где да оду, па спавају на улицама и у парковима. Ако се врате кући или контактирају са жртвом, добијају пријаву за кршење хитне мере и тада им суд за прекршаје по сили закона изриче казну затвора од 30 до 60 дана. Када прође месец или два, они излазе из затвора и немају где да оду, осим да се врате кући, а у том случају је ризик од поновног насиља велики.

Повереница за алтернативне кривичне санкције у Сомбору Драгана Бузаџић јавила се за реч и указала да у Сомбору постоји сагласност државних органа да се изгради један објекат који би се звао „кућа на пола пута”, са идејом да се спречи даље насиље али и да се насилницима пружи стручна помоћ и подршка да промене своје понашање.

– Недавно смо имали састанак са представницима локалне самоуправе, полиције, Центра за социјални рад и колегама из Казнено-поправног завода у Сомбору, на коме смо се питали шта са починиоцима кривичних дела насиља у породици који се нађу на улици. Дошли смо на идеју да покушамо да направимо „кућу на пола пута” где ће они да буду привремено смештени и где ћемо се заиста бавити њима – казала је Драгана Бузаџић.

За спровођење ове идеје имају и подршку ОЕБС-а и тужилаштва у Сомбору, а следеће недеље ће се састати са градоначелницом и разговарати о начину да се овај пројекат реализује.

– Учиниоцима кривичних дела насиља у породици морамо се бавити на другачији начин, како се не би створио још већи проблем. Они су у ризику да учине нова кривична дела због немаштине. У Енглеској постоје сигурне куће за осуђене особе, у којима они могу да бораве од шест месеци до године дана после изласка из затвора. У тим кућама са њима раде стручни тимови, осмишљено им је време, а ако су запослени могу да иду на посао. Незапослени могу да се баве пословима од којих сигурна кућа сама себе издржава. У то смо се уверили када смо били на студијском путовању у Енглеској – навела је Драгана Бузаџић.

Нагласила је такође да насилници нису само мушкарци, већ да је забележено и неколико случајева жена које су у Сомбору осуђене због насиља према деци. Због тога ће бити потребно да се осмисле и стручни програми за рад са насилним женама.

– Много је различитих животних ситуација када је реч о насиљу у породици, али најважније је да се овај проблем системски посматра. Систем би требало да пружи одговор на питање шта радити са насилницима који немају где да оду, али мислим да ће се одговор пре свега наћи у локалним срединама, у неком протоколу који треба да постоји на локалу – да се оснује стручни тим који би био стално активан и који би могао да реагује у акутној ситуацији и касније. У том стручном тиму треба да буду и психолог и психијатар и тај полицајац на кога је спуштено бреме да донесе одлуку о хитној мери исељења насилника. Мислим да и у самом закону треба нешто мењати, а надам се да ће „Мрежа” ускоро имати један темељнији одговор и предлоге – рекао је председник Управног одбора новоосноване „Мреже организација за постпеналну подршку у Србији” Слободан Арсенијевић, који је и председник Удружења „Интеграција” из Ваљева.

Силвија Пановић Ђурић из Канцеларије Савета Европе у Београду навела је да Савет Европе, у сарадњи са ЕУ и Управом за извршење кривичних санкција, развија програм за третман алкохоличара, који треба да почне са применом од јуна. Она је нагласила да је алкохолизам, према статистикама Завода за извршење кривичних санкција, најчешћи „директни линк” са насиљем у породици.