Суфицит у буџету угрожава стабилност економије

Сагласно монетарној теорији, сваки облик суфицита у буџету наноси штету националној економији. Несумњиво је да став овог облика изгледа неприхватљив. Разлог је у чињеници да смо без резерве прихватили недобронамерне тврдње са највиших места да суфицит у буџету представља израз економске ефикасности. Уверили су нас овом парадигмом да се тиме исказујемо као добри домаћини који своје расходе држе под контролом. Међутим, истина је на другој страни. Уколико тежимо одрживом развоју, онда буџет мора да буде у равнотежи, или у благом минусу. Неосновано је да се од привреде и становништва одузима део њихових профита и зарађеног новца и тиме онемогућује њихова инвестиционо развојна политика и повећање благостања. На тај начин, позитиван буџет неће допринети смањењу, него повећању макроекономских неравнотежа.

Неприкосновено је правило монетарне политике да се путем регулисања обима новчане масе и њеног коришћења примарно утиче на остваривање позитивног спољнотрговинског биланса и одржавање инфлације на прихватљивом нивоу. Ако економска политика није утврђена у правцу остваривања тих циљева, онда са гледишта монетарне теорије није неопходно да буџет уопште постоји. У том случају би његова функција била потребна само за социјалне односе. То, другим речима, значи да, ако држава не мора да тежи првенствено повећању извозних прихода, као што је случај код низа земаља које остварују енормне приходе од извоза нафте, онда она може да финансира целокупну унутрашњу потрошњу само емисијом новца до границе остваривања умерене инфлације. У том случају, порези нису неопходни, или би могли бити крајње симболични. Насупрот томе, ако је циљ да се оствари или повећа нето ефекат спољнотрговинског биланса, онда се мора смањити део потрошње путем насилног одузимања новца од привреде и становништва. То је основна економска функција пореза. Смисао таквих најчешћих мера је да се тај део умањене потрошње усмери у развојне извозне пројекте. У том случају се јавља корисна економска функција буџета. У супротном, негативан спољнотрговински биланс води повећању неповољних девизних кредита, презадужености и банкротству.

Зависност ликвидности државе од иностраних кредита значи истовремено губљење сопствене суверености и пут ка дужничкој кризи. У светлу тих чињеница сасвим је евидентно да се суфицитом у буџету угрожава стабилност економије и делује против развоја извозне привреде. Када се истиче да свака земља мора да покрива сопствене расходе, онда то не значи да буџет мора да буде у суфициту, него да је неопходно да се остварују извозни приходи који омогућују покриће свих облика домаће потрошње.

А што се тиче уплата буџетских динарских средстава за отплату главнице и камата по основу јавног дуга, треба имати у виду да се тиме дубоко и изузетно опасно угрожава и подрива економски развој. Када Народна банке Србије прими тај новац, он за њу не представља било какав нови извор капитала, јер она такав капитал може да створи административним поступком. Крајње је бесмислено и штетно одузимати новац од пореских обвезника за такву његову крајњу бескорисност.

Др сц. ек. Срећко Угрин,
специјалиста за банкарство, Београд