Таленат као благослов и проклетство

Игра речи у наслову представе „Gift” (на енглеском значи поклон, а на немачком отров), у извођењу само једног играча Ерика Готијеа из Штутгарта, по кореографији Ицика Галилија, упућује на садржај овог дела које ћемо видети вечерас у 20 часова у „Мадленијануму”, на 16. Београдском фестивалу игре. Готије ће нас током 65 минута, уз музику Дебисија, Гринвуда, Бријерса, водити кроз два екстрема од поклона у виду талента који је благослов до проклетства.

Он нам саопштава да „није реткост да један људски таленат неким другим надареностима препречи пут у различитим животним фазама једног човека. Таленат може бити и благослов и проклетство”. Рецимо, у средњим двадесетим Ерик Готије се борио између жеље да свира у свом бенду и ангажмана у Штутгарт балету. У тридесетим је постао директор ове компаније, па није имао довољно времена за своје улоге. Потом је добио троје деце и покушавао да усклади те обавезе са успехом трупе „Готије денс” коју је основао. У овој представи званој „Поклон” он размишља о себи као играчу, кореографу, певачу, директору, а у томе му помаже Ицик Галили својом маштом.

Ерик Готије је рођен у Монтреалу и образовао се у школи Великог канадског балета, а после и у Торонту. Први ангажман је добио у Националном балету Канаде, а потом и у Театру Штутгарт где је играо бројне класичне и неокласичне роле у делима Аштона, Баланшина и Мекмилана. Ту је примећена његова склоност ка савременом балетском изразу, тако да је добио прилику да наступа и у кореографијама Килијана, Лајтфута, Дуата, Биогонцетија. Доказао се и као кореограф, а од пре четири сезоне реализовао је идеју о плесном фестивалу „Колорс”, који се са успехом одржава у Штутгарту.