Talenat kao blagoslov i prokletstvo

Igra reči u naslovu predstave „Gift” (na engleskom znači poklon, a na nemačkom otrov), u izvođenju samo jednog igrača Erika Gotijea iz Štutgarta, po koreografiji Icika Galilija, upućuje na sadržaj ovog dela koje ćemo videti večeras u 20 časova u „Madlenijanumu”, na 16. Beogradskom festivalu igre. Gotije će nas tokom 65 minuta, uz muziku Debisija, Grinvuda, Brijersa, voditi kroz dva ekstrema od poklona u vidu talenta koji je blagoslov do prokletstva.

On nam saopštava da „nije retkost da jedan ljudski talenat nekim drugim nadarenostima prepreči put u različitim životnim fazama jednog čoveka. Talenat može biti i blagoslov i prokletstvo”. Recimo, u srednjim dvadesetim Erik Gotije se borio između želje da svira u svom bendu i angažmana u Štutgart baletu. U tridesetim je postao direktor ove kompanije, pa nije imao dovoljno vremena za svoje uloge. Potom je dobio troje dece i pokušavao da uskladi te obaveze sa uspehom trupe „Gotije dens” koju je osnovao. U ovoj predstavi zvanoj „Poklon” on razmišlja o sebi kao igraču, koreografu, pevaču, direktoru, a u tome mu pomaže Icik Galili svojom maštom.

Erik Gotije je rođen u Montrealu i obrazovao se u školi Velikog kanadskog baleta, a posle i u Torontu. Prvi angažman je dobio u Nacionalnom baletu Kanade, a potom i u Teatru Štutgart gde je igrao brojne klasične i neoklasične role u delima Aštona, Balanšina i Mekmilana. Tu je primećena njegova sklonost ka savremenom baletskom izrazu, tako da je dobio priliku da nastupa i u koreografijama Kilijana, Lajtfuta, Duata, Biogoncetija. Dokazao se i kao koreograf, a od pre četiri sezone realizovao je ideju o plesnom festivalu „Kolors”, koji se sa uspehom održava u Štutgartu.