Молитве и за неистомишљеника

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 18. маја – Јавни живот Американаца поново се усталасао око Кенедија. И кампања за избор кандидата за председника САД и рат у Ираку и национална економска посртања и турнеја Џорџа Буша по Блиском истоку пали су јуче у засенак вести о наглом погоршању здравља масачусетског сенатора Едварда Теда Кенедија (76).

Америка је при том испољила акутни преображај који би, чини се, био пожељан и у другим случајевима. Одједном су, наиме, и неки од њених најискључивијих кругова, исказали способност да изразе саосећање и са изразитим им неистомишљеником.

Када би таква поистовећења са одударајућим ставовима Вашингтон показао према другим актерима политичке, посебно међународне сцене, свет би изгледао много боље, приметио је један од многих помних посматрача новонасталог узбуђења. Јер, бригу за оболелог Кенедија су показали чак и претенденти за новог шефа Беле куће којима представља препреку ка таквом њиховом жељеном успону.

Јавном и врло активном подршком Бараку Обами, Кенеди се грдно замерио ривалима илиноиског сенатора – страначкој конкуренткињи Хилари Клинтон и републиканском противнику Џону Мекејну. За Кенедија, кога доживљава као једног од својих „инструктора”, Обама је, наравно, рекао све најлепше, па и да је „политички див” за чије се здравље моли, али у комплиментима готово да нису заостајали ни преостали такмаци у председничкој трци. „Он је легендарни законодавац, кад смо заједнички наступали био је вешт, поштен и великодушан партнер, и чинило ми је част да могу да га назовем својим пријатељем”, изјавио је, уз остало, Мекејн, иако Кенеди одбацује његову изборну платформу као наставак непопуларног курса Џорџа Буша. „Молим се за Теда и желим му брзи опоравак”, поручила је Хилари Клинтон, иако јој је Кенеди отказао подршку.

Уљудно саучествовање с медицинским неизвесностима (које лекари још испитују) колеге сенатора, његови високорангирани неистомишљеници су исказивали уз јасну егоцентричну рачуницу: да им више вајде доноси изражавање поштовања, него оспоравања, према „једном Кенедију”. Породица Кенеди је, слажу се аналитичари, упозоравајући симбол колебљивости америчких политичких судбина, које се крећу од врхунских достигнућа и потенцијала, до трагичних исхода, па је најпрепоручљивије да се њеним изданцима укаже уважавање.

Тед је последњи из легендарног братског трија: Џон Кенеди је 1963. убијен као председник, а Роберт Кенеди 1968. као демократски председнички претендент. У страначкој трци ка Белој кући, учествовао је и Тед (1980. године) не либећи се да конкурише шефу државе из своје странке (Џимију Картеру) али без успеха, који је изостао, добрим делом, због „саобраћајног удеса” 1969. у коме се утопила његова сапутница, због чега је он био кажњен, условно, два месеца затвора…

У Сенату САД, Едвард Кенеди је члан са стажом другим по дужини. У тај дом америчког Конгреса (парламента) ушао је још 1962. – годину дана пре него што му је убијен брат Џон и пет година пре него што му се родио син Патрик који је сада члан Представничког дома.

Садашње Тедово побољевање подсетило је јавност на трагичне крајеве његова два брата, који су такође повезани с председниковањем или председничким аспирацијама, у којима сада учествује као подржавалац Барака Обаме. Запажена је, уједно, околност да се, као припадник „политичке династије”, ставио на страну Обаме, претендента који нема такав педигре.

Кенеди се, наиме, супротставља текућој династичности. Истрајан је опонент и Мекејна који би да продужи ратни курс Буша (чији је отац такође био председник), а однедавно је и критичар Хилари Клинтон (чији је муж, такође двехиљадитих, био на челу Беле куће).

Али, чула су се и страховања да је Тедов јучерашњи хитан одлазак у бостонску болницу, можда и на специфичан начин, предзнак „непожељне репризе историје”. Његови ближњи и лекари, међутим, изражавају оптимизам, против злослутности…