Нова Ердоганова изборна провера

Истанбул – Локални избори који се у Турској одржавају данас биће велика провера за владајућу Партију правде и развоја(АКП) и њеног лидера Тајипа Ердогана после увођења председничког система владавине, пошто се у међувремену суочио са многим изазовима – пре свега економском кризом. Главна битка водиће се у најмногољуднијим градовима Истанбулу и Анкари, у којима живи четвртина становника земље.

На изборима учествује 12 партија од којих су већина минорне. Председник Ердоган је уверен у победу своје АКП која је у коалицији са десничарском Партијом националистичког покрета Девлета Бахчелија. Две водеће опозиционе странке – Републиканска народна партија и „Добра” партија – постигле су договор да међусобно подрже кандидате за градоначелнике али само у неколико већих места, док друге странке наступају самостално и сигурно ће остати на маргини изборних збивања. У трци је и 70 независних кандидата . Према изборној комисији право гласа има 57 од укупно 80 милиона становника.

У владајућој странци придају велики значај изборима, иако се бирају локални органи власти, пошто рачунају да ће у сарадњи са каолиционим партнером дугорочно учврстити своје позиције у земљи. Поготово што у следеће четири године неће бити редовног изласка на биралишта, јер су према измењеном уставу у јуну прошле године изабрани шеф државе и 600 посланика Велике националне скупштине.

Исход избора је неизвестан. Према истраживањима јавног мнења, која треба примити с резервом, однос снага је изједначен али најновије анкете најављују Ердоганову тесну предност. Изненађења се, када је Турска у питању, никад не могу до краја искључити. У сваком случају главна битка ће се водити у 15-милионском Истанбулу и престоници Анкари, која има пет милиона становника. Ердоган је у тим местима у изборну трку укључио проверене кадровске адуте: у граду на Босфору доскорашњег премијера и председника парламента Бинали Јилдрима, а у Анкари министра за урбанизам Мехмеда Озхасекија. Опозиција је у први план истурила угледне политичаре Екрема Имамоглуа и Менсура Јаваша. Губитак тих градова, поготово Истанбула изазвао би прави политички земљотрес у редовима владајуће странке.

Председник Ердоган се у кампањи по свом обичају разметао оптужбама против опозиције. „Они сарађују са прокурдском Народном демократском партијом која је политичко крило терористичке Радничке партије Курдистана (ПКК). Браћо, ако гласате за њих ви онда гласате за терористе”, грми на сав глас шеф АКП.

Лидер водеће опозиционе Републиканске народне партије Кемал Киличдароглу узвраћа Ердогану да води „прљаву кампању” како би скренуо пажњу са своје погрешне политике која је последњих месеци изазвала дубоку економску кризу у земљи: високу стопу инфлације, раст незапослености и нагли пад вредности националне валуте у односу на долар какав се одавно не памти.

„Економска криза је сада проблем број један. То погађа многе грађане и могло би се очекивати да ће поједини бирачи који су раније гласали за Ердогана сада му окренути леђа”, истиче познати аналитичар Мурат Јеткин. Пад курса лире је покушај запада, пре свега САД, да гурну турску привреду  на споредан колосек, покушава да објасни Ердоган и најављује смањење каматних стопа како би се амортизовала инфлација.

Пошто се плаши да ће изгубити гласове, Ердоган сада настоји да привуче конзервативне грађане обећањем да ће поново променити статус Аја Софије у џамију, тврди лидер опозиције Киличдароглу. Аја Софија је део светске културне баштине Турска, па би за то морало да се добије одобрење УНЕСКО-а, у коме се, како се сазнаје, противе Ердогановој иницијативи. Ако се то деси, што се не може до краја искључити када је у питању непредвидиви Ердоган, то би био шамар не само за православни свет него за цело човечанство.

Неизвесна је и судбина прокурдске Народне демократске партије, треће по снази странке у турском меџлису. После великог успона она се сада нашла на удару оптужби власти да подржава и пропагира „курдски тероризам”. У затвору се већ дуже време налази њен лидер Селахатин Демирташ, дванаест посланика и више градоначелника са југоистока Анадолије који су оптужени да су наводно државним парама финансирали оружане акције курдских екстремиста, што они демантују.