Игра светлости и времена

Представа „Не говори са мном када спавам” ауторке Дуње Јоцић, Корзо театра из Хага, изведена је синоћ на Малој сцени Атељеa 212 у оквиру 16. Београдског фестивала игре.

Комад је постављен као кретање светлости прохујалог времена преко зидова, огледала, вештачког цвећа и шоље чаја, које се обавија око живота мушкарца који и даље живи у кући с мајком и кућном мачком. Наравно, време ван куће пролази, али је у дому оно заустављено празнином њиховог шизофреног односа.

И док је понављање истих ствари погодно тло за међусобне провокације, главни и једини јунаци ове приче стижу на ивицу разума, у потрази за одговором могу ли једно без другог.

Режију, кореографију и сценографију ове представе потписује Дуња Јоцић, музику је написао Хуго Моралес, а костиме је осмислила Славна Мартиновић. Комад су извели Лука Кацити и Шау Партуш, а своје гласове у представи позајмили су Михаел Јахода и Сабине Купферберг.
Дуња Јоцић је рођена у Београду 1978. и одрасла је у породици филмских стваралаца. Била је вицешампионка ритмичке гимнастике и члан југословенског олимпијског тима. После завршене Балетске школе „Лујо Давичо”, студира на Ротердамској академији за игру, а после дипломирања 2002. живи и ради у Холандији.