Интерпол заратио са Чавесом

Уго Чавес добио је још један ударац из суседне Колумбије, са којом се кошка око подршке наркогерили коју многи поистовећују са терористима. 

Експерти Интерпола утврдили су да су досијеи пронађени у компјутеру погинулог главешине колумбијске гериле Фарк аутентични, да нису фалсификовани или измењени, откако је унутар еквадорске територије колумбијска регуларна војска извршила напад на једно логориште Фарка. Убивши Раула Режеса, другог човека злогласне побуњеничке војске која у џунглама држи хиљаде недужних талаца (међу њима је и Ингрид Бетанкур), војска је запленила драгоцену ризницу података и преписке. Данас су и латиноамерички герилци ухватили корак са технолошким временом па је компјутер Раула Режеса, како тврди Колумбија у блиском савезништву са Вашингтоном, открио безбројне везе и подршку венецуеланског председника „марксистичким одметницима испреплетаним са наркомафијом”. На страну Боготе сада су се ставили и међународни фактори, експерти Интерпола који су позвани да „непристрасно” утврде чињенице о садржају Режесовог компјутера. Испоставило се да је у њему ускладиштена преписка команданата Фарка са Угом Чавесом и његовим помоћницима. Наводно, Чавесови војни званичници обећавају да ће колумбијској герили помоћи у набављању софистицираног оружја попут ракета земља–ваздух, да ће их директно снабдети лакшим наоружањем.

Као из топа, Уго Чавес је моментално кренуо у противнапад из Каракаса. Подсмехнуо се извештају Интерпола, док је званичнике међународне полицијске организације назвао „срамним гринго-полицајцима” (Гринго је у Латинској Америци уобичајени назив за Американце). Ни шефу Интерпола венецуелански председник није остао дужан. Генералног секретара ове организације Роналда Нобла, који се лично потрудио да усред колумбијске престонице објави резултате двомесечне анализе форензичара, назвао је „корумпираном међународном протувом”. Дошао је да аплаудира убицама, рекао је Чавес, оптужујући колумбијског председника Алвара Урибеа да је руководио покољем над мирним логорашима унутар еквадорске територије. Нобл, међутим, тврди како су форензичари Интерпола професионално и непристрасно обавили свој посао. Чак не говоре ни шпански, додаје функционер Интерпола, већ им је једини задатак био да утврде да ли су документи из компјутера аутентични или накнадно прерађени.

Но сви знају да се иза ове међусуседске афере крије много већа „завера”. Налази Интерпола могли би да дају крила групи републиканских сенатора на вашингтонском Капитол хилу, који одавно траже да се Венецуела сврста у групу земаља које финансирају терористичке организације. Као допуну Режесовој компјутерској ризници, невладин Национални безбедносни архив из Вашингтона обелоданио је садржај порука које су амерички дипломати на терену слали бази у америчкој престоници. Из њих се да закључити да су амерички амбасадори знали за везе Чавеса са колумбијском герилом, али да је сагласно са Боготом закључено да је боље не качити се са венецуеланским председником.

Ова дилема се подгрејава у најгорем тренутку за САД – јер Америци је да би се котрљала до избора потребна велика количина нафте, која у хиљадама тона тече из Венецуеле без застоја и без обзира на политичке турбуленције између Вашингтона и Каракаса. Иако је Шон Мекормак на редовној конференцији за штампу у Стејт департменту рекао да су најновији налази „јако забрињавајући” са „дубоким импликацијама на становништво овог региона”, тешко је замислити да ће САД у овом тренутку предузети конкретније кораке против нафтоносне Венецуеле.