Три боје корупције

У Румунији постоје три категорије корупције: црна – коју чине кривична дела која никада не буду откривена, ни процесуирана, а починиоци никада осуђени, сива – када се кривична дела открију, али се из различитих разлога не процесуирају и бела – код које се кривична дела открију, процесуирају и за која се суди, без обзира на то да ли је реч о осуђујућој или ослобађајућој пресуди, каже за „Политику” Андреј Клаудије Рус, судија Врховног касационог суда Румуније, одговарајући на наше питање како коментарише чињеницу да Румунија важи за једну од најкорумпиранијих земаља Европске уније.

Судија Рус недавно је посетио Београд где је присуствовао скупу под називом „Суђења у предметима привредног криминала и корупције – отворена питања, нови начини доказивања и упоредноправна решења”, који је одржан у организацији Врховног касационог суда, Правосудне академије и УСАИД пројекта за одговорну власт.

Румунски судија каже за наш лист да ове три боје корупције (црна, сива и бела) постоје и у свим другим друштвима. Он сматра да се добра статистика процесуирања и пресуђивања у случајевима корупције, одражава у чињеници да власти успевају да кривична дела извуку из тамне зоне и доведу их пред лице правде.

„То, ипак, није довољно. Борба против корупције захтева њено спречавање применом програма и едукацијом, као и активностима које су веома важне и дају добре резултате. Правосуђе у Румунији у својим активностима у вези са борбом против корупције, добро сарађује са Националним директоратом за борбу против корупције. Добра је и међусобна сарадња свих институција које су укључене у правосудне активности, наравно у складу са њиховим законским надлежностима. Мислим да је румунско правосуђе ефикасно у борби против корупције”, каже судија Рус.

Водили сте поступке против окривљених за корупцију. Колико је међу њима било политичара и носилаца јавних функција? Да ли сте трпели притиске док сте поступали у оваквим предметима?

Тешко је рећи који је тачан број оптужених који су били политичари, али било је неколико таквих случајева, као и оних у којима су оптужене биле судије првостепених судова. Ја лично, никада нисам осетио било какав притисак током поступка у таквим процесима, а ни иначе.

Да ли сте учествовали у протестима судија и тужилаца организованим крајем фебруара, који је поздравио велики број грађана Румуније. Шта је био повод за протесте и да ли се њиме нешто постигло? Нову реформу правног система Румуније критиковала је и ЕУ. Како све то коментаришете?

Имајући у виду да се свака законска одредба може унапредити ако је то потребно, моје је мишљење да улога судије није да критикује закон, већ да га примени. Ако је његова стручност потребна у току израде закона, судија томе треба да допринесе у границама својих законских надлежности. Исто тако, судија има обавезу да буде уздржан. Зато сматрам да би мишљења судија о различитим питањима требало да буду дата кроз званичне представничке структуре, као што је Врховно судско веће које је уставни гарант независности судства. Колико ми је познато, евалуација реформе правног система Румуније још је у току и коначни закључци ће бити донети у наредном периоду. Зато бих желео да то сачекам и да након тога формирам мишљење.

Да ли је правосуђе у Румунији независно?

Да, мислим да је правосуђе у Румунији независно и са моје тачке гледишта у то нема сумње.

Када бисте упоређивали начин борбе против корупције у Србији и Румунији, шта бисте рекли? Како оцењујете квалитет правосудног система у Србији?

Немам релевантне информације за процену квалитета правосуђа у Србији, али верујем да моје колеге одлично обављају своју дужност. Приметио сам да је законодавство у превенцији коруптивних кривичних дела веома слично у обе земље и да постоје претпоставке за постизање добрих резултата.