ВКС заузео правни став, а проблеми остали

Врховни касациони суд (ВКС) заузео је правни став о поступању у споровима о хипотекарним зајмовима индексираним у швајцарским францима (ЦХФ). Тај став је обавезујући за ВКС, а упућујући за ниже судове.

За суштински део правног схватања ВКС може се рећи да је његова правна утемељеност под знаком питања, а да је његова неделотворност и неспроводивост очигледна. Ако је при постојању одређених услова ништава „одредба уговора о кредиту о индексирању динарског дуга применом курса ЦХФ”, не могу се изузети од ништавости и друге одредбе уговора. Примена курса ЦХФ је битан елемент уговора, а остали делови уговора могу опстати само ако се о њима накнадно сагласе уговорачи. Уговорачи треба да се сагласе и о везивању кредита за неку другу валуту или да се уопште не врши индексација динарске обавезе из кредита. Тешко је замислити да уговорачи о томе постигну споразум, а и ако га постигну настаће нови уговор.

По схватању ВКС валутна клаузула неће бити ништава ако је банка „пласирана динарска средства прибавила посредством сопственог задужења” у ЦХФ. Ова чињеница не може имати значај за одлучивање у споровима о предметним кредитима. Банке су дугове у ЦХФ из којих су давале кредите вратиле пре него што је ЦХФ почео да на тржишту новца нагло јача, а и ако га нису вратиле могле су да га врате и да избегну евентуалну штету, јер су биле упознате са чињеницом раста ЦХФ.

ВКС сматра да уговор о кредиту производи правно дејство и након утврђења ништавости валутне клаузуле, а да ће се извршити конверзијом вредности кредита у евре на дан закључења уговора. Овде је испуштен из вида само један детаљ. Како и ко ће извршити уговор о кредиту на датим основама? Наиме, суд није овлашћен да утврђује модалитете уговора. То значи да суд својом одлуком не може променити индексацију са ЦХФ на евре. У датој ситуацији једној од уговорних страна неће одговарати да пристане на промену индексације. На пример, кориснику кредита одговара чињеница утврђења ништавости валутне клаузуле, пошто тада може захтевати да се зајам третира као динарски без валутне клаузуле. То неће одговарати банци, јер би тиме била знатно оштећена. Ако корисник кредита не успе у намери динаризације кредита, одговара му да не пристане на индексацију, а тада уговор постаје мртво слово и неизвршив, па се раскида и свака страна захтева од друге стране оно што јој је исплатила са каматом.

ВКС није образложио зашто износи став да корисник кредита треба да плаћа већу камату ако се кредит индексира са еврима (камату која се плаћала на кредите индексиране са еврима). Зар је ниска камата у распону од 3,5 до пет одсто на дугорочни зајам индексиран са ЦХФ? Ако је банка давала нижу камату на кредите индексиране са ЦХФ очекујући убрзани раст те валуте не обавештавајући о томе клијенте, онда је поступала преварно, па се таква радња не може правно заштитити. Уосталом, корисник кредита није дужан да прихвати већу камату коју му одређује суд наведеним правним ставом. У датој ситуацији суд не може одредити износ камате на кредит. За прихват камате потребан је пристанак уговарача.

Корисници кредита у швајцарцима не траже милостињу. Они нису ти Срби који би хтели „узети кредит, а не вратити га”. Али не пристају да враћају оно што нису дужни и да прихвате препоруку неких професора да је једино решење – да дужници врате узети кредит. Њихов положај је знатно отежан околностима које су настале после закључења уговора о кредитима. Убрзаним растом ЦХФ њихова обавеза из уговора увећана је по рачуници економских стручњака објективно за око 40 одсто. Рачун је изведен растом ЦХФ према евру, а не према динару. Сматра се да банке за тај проценат остварују екстрапрофит на рачун корисника кредита.

Корисници кредита могу да захтевају да се на њихове случајеве примене законске одредбе о раскидању или измени уговора због промењених околности. У тим одредбама се прописује да уговорна страна може захтевати раскид или измену уговора ако после његовог закључења наступе околности које јој знатно отежавају испуњење обавезе из уговора. С обзиром на чињеницу да је обавеза корисника кредита повећана за око 40 процената, постоје законски услови за раскид или измену уговора о кредиту у швајцарцима, у складу са наведеним законским правилима. Уговор се не мора раскинути ако банка пристане: да кориснику кредита смањи обавезу за износ за који је та обавеза повећана услед раста курса ЦХФ или да се динарска обавеза кредита од почетка испуњења тог уговора индексира у евре, што би имало исте учинке као и прва варијанта решења.

Чудно је зашто Грађанско одељење ВКС није размотрило и овај аспект решења датог проблема и поред тога што је председник ВКС, када се обраћао јавности, с разлогом подвукао да ће се и тај аспект размотрити и о њему заузети правни став.

Правник, научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа