Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Жал за изгубљеним временом

Жал за изгубљеним временом
Мајк Тајсон и режисер Џејмс Тобак позирају фоторепортерима у Кану (Фото АФП)

Од нашег специјалног извештача

КАННајпрестижнија и најгламурознија светска филмска манифестација – Кански фестивал, одувек је прекорачивао све познате филмске границе, те никога ове године није изнадило и појављивање боксерске легенде Мајка Тајсона на Кроазети и чувеном црвеном тепиху.

Али, изнађења јесте било када је овај контроверзни тешкаш, сада са тридесетак килограма вишка права грдосија од човека, умало заплакао од узбуђења приликом сусрета са еуфоричном публиком у препуној дворани „Дебиси” у којој је одржна светска премијера 90-минутног биографског документарца „Тајсон” Џејмса Тобака.

„Ја, ја сам... само атлета, ја овде не припадам. Оваква публика је највећа почаст”, изговорио је Тајсон застајкујући од узбуђења пред пројекцију филма, збуњен и ушепртљан као мало дете. Неочекивано од спортисте и човека његове репутације. Наиме, некадашњи најмлађи првак света у тешкој категорији, двадесетогодишњак који је објединио све три светске титуле, ветеран и повратник из затвора коме је пошло за руком да врати титулу, у јавности је ипак највише остао запамћен као преступник, породични насилник и силеџија.

Прва Тајсонова супруга, иначе глумица Робин Гивенс, оптужила га је за физичко малтретирање и силовање, те су се развели још 1986. године. И касније су га жене оптуживале за грубост, али највећи скандал доживео је због оптужби за силовање једне мисице, због чега је одлежао у затвору три године (од 1992. до 1995. ), а у том периоду таблоиди су се утркивали у прљању његове целокупне, позамашне и импресивне, спортске биографије.

Наравно, сви ови детаљи из приватног живота у филму су приказани површно, јер ипак је реч о ауторизованој филмској биографији, о филму у којем Тајсон учествује и као један од продуцената с пуним поверењем у ветерана-документаристу Тобака у чијим је филмовима и раније учествовао. Историја сопственог успона и пада, дата је у филму исповедно у форми интервјуа. Гледалац прати спортску и личну Тајсонову биографију, од одрастања у Бруклину, преко упознавања са боксом током једног од многих боравака у поправним домовима. Приказана је и улога његовог првог тренера Каса Д’Амата који му је био као отац, чија га је смрт 1986. године тешко погодила. Многи стручњаци су склони да тврде да је Тајсону тада у приватном животу све кренуло наопако јер је изгубио животни ослонац.

Кроз мешавину инсерата са мечева и исповести, приказује се његов боксерски успон. Ту је рана серија чувених победа нокаутима у првој рунди, титула првака, затим и почетак кризе и пораз од тоталног аутсајдера, Џејмса „Бастера” Дагласа (1990). Филм сведочи и о покушајима Тајсона да се врати на боксерску сцену после изласка из затвора, укључујући ту и два историјска меча са Ивандером Холифилдом 1996. и 1997. када му је у рингу одгризао уво, као и пораз од Ленокса Луиса 2002. који је означио и дефинитивни крај озбиљне каријере.

Тајсон у филму не крије своју необразованост нити редитељ Тобак то покушава да „испегла”. Зато фасцинира Тајсонова отвореност и искреност. С једне стране је то спортиста најуспешнији у свом рангу, а с друге агресиван, контроверзан и повремено манијакално депресиван човек који своју бруталност у рингу објашњава фрустрацијама из детињства и страхом од понављања понижења које је тада доживљавао на улицама Бруклина.

Тајсон током исповести у филму не тражи од гледалаца никаква оправдања за своје лоше поступке, задивљују његове анализе упркос недостатку књижевног речника, а та слика човека у сталном одбрамбеном рату против свих, слика његових унутрашњих немира и искрених емоција до суза, изазвала је код гледалаца дивљење, те је крај филма испраћен овацијама.

Данас после два пропала брака, многих афера (Тајсон не крије да је увек обожавао жене и да су оне његова највећа слабост), банкротства, Тајсону не преостаје, чини се, много осим да жалећи за изгубљеним временом дирљиво каже: „Све је дошло прерано, само памет прекасно”. Ипак, на канском црвеном тепиху био је у друштву своје троје деце од шесторо колико их има из различитих веза. А та деца нису крила колико су поносна на тату.

----------------------------------------------------------

„Најгори човек на свету”

Имајући у виду све његове победе, због којих су га прозвали „Гвоздени”, за боксерску каријеру Мајка Тајсона могло би да се каже да је – блистава. Али, пошто је прожета испадима који су га коштали 300 милиона долара, више ће се памтити по надимку „Најгори човек на свету”.

Рођен је 30. јуна 1966. у Бруклину. Од првог професионалног меча (6. марта 1985) до пораза који га је послао у пензију (11. јун 2005.), имао је стреловит успон и неколико падова. Укупно 58 борби – 50 победа (44 нокаутом), шест пораза и два без одлуке.

Први пут се борио за шампионски појас 22. новембра 1986. и већ у другој рунди постао најмлађи првак света у тешкој категорији свих времена са 20 година и четири месеца. Догодине је објединио појасеве (ВБА, ВБЦ, ИБФ), а „Нитендо” је направио видео игру о њему. Први пут је изгубио 11. фебруара 1990. у Токију, од Џејмса Дагласа.

У јулу 1991. ухапшен је због силовања црне мис Америке Дезери Вашингтон и осуђен на шест година (одслужио три). Уследили су „митски” двобоји и порази од Ивандера Холифилда. Реванш, 28. јуна 1997. у Лас Вегасу, прекинут је у трећој рунди јер је Тајсон одгризао парче уха ривалу. Улог је био рекордан –Холифилду 35, њему 30.

Ленокс Луис му је распршио снове о повратку титуле (2002). У августу 2003. је прогласио банкрот. После је неколико пута хапшен, што због дроге, што због силеџијства. Иза себе има два брака и шесторо деце из неколико веза. Први пут се венчао са глумицом Робин Гивенс која га је оставила, јер ју је тукао, а с њом нема деце.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.