Барска пруга младости и заједништва

Ужице – Да заједништво и добровољни рад могу и брда да пробијају подсећа ових дана изложба „Пруга младости Београд–Бар”, отворена у ужичком Историјском архиву поводом Дана омладинских радних акција, у организацији Удружења акцијаша из Ужица. Као подсећање на један од најтежих градитељских подухвата у нас, градњу барске пруге, која је седамдесетих година Србију спојила с Црном Гором и њеним приморјем.

Уз фотосе акцијаша и бригада из тог времена, призора са градилишта, мостова на траси пруге и друге, представљени су и подаци о градњи. Пише да су барску пругу још у 19. веку планирале Србија и Турска, али је тек 1951. године основана Дирекција за изградњу пруге Београд–Бар. Први радови су почели 1952, да би услед недостатка средстава били обустављени. Прва у саобраћај, 29. новембра 1958, пуштена је деоница Бар–Титоград, дуга 51 километар. До Ваљева је пруга стигла 29. новембра 1968, а у Ужице 1972. До почетка седамдесетих изграђено је 229 километара пруге Београд–Ужице и 51 километар Бар–Титоград. Тада је преостало да се изгради најтежи и најскупљи део, са великим бројем бетонских и челичних мостова, као и захтевних тунела (најдужи „Созина” 6.170 метара, „Златибор” 6.139, „Требешница” 5.170, „Голеш” 4.949 метара).

Као градитељи пруге помињу се многобројна предузећа (београдска „Хидротехника”, „Мостоградња”, „Партизански пут”, „Жеграп”, „Планум”, сарајевски „Енергоинвест”, чачанска „Хидроградња”, ЕИ Ниш, „Гоша”, ЖТП Београд), а од великог значаја био је и учинак омладинских радних бригада. У пролеће 1971. договорено је да се покрене ОРА „Београд–Бар”, која је отворена у Пријепољу 11. јула те године. Током пет година изградње пруге на ОРА „Београд–Бар” учествовале су 234 бригаде са 12.245 бригадиста, међу којима око 200 пионира, као и 250 младих људи из других земаља.

На овој изложби набрајају се радне бригаде учеснице, којих је из Београда било 12, седам из Крагујевца, четири из Смедерева, три из Крушевца, две из Ужица и других градова Србије, те из осталих република (из Загреба десет бригада) и иностранства: бригада студената из Пољске, интернационална ОРБ западних земаља, интернационална ОРБ СССР... Учествовале су и медијске ОРБ: „Практична жена”, „Студио Б”, „Радио Београд два”.

На тој акцији жестоко се радило, утрошено је 1,2 милиона радних сати, па се ни на признањима није штедело: око 3.000 бригадиста добило је ударничке значке. Барска пруга је коначно завршена у пролеће 1976. и на њој је 30. маја те године успостављен редован саобраћај. Поводом успешно завршених радова Титовим указом из 1977. учесници ОРА „Београд–Бар” одликовани су Орденом братства и јединства са златним венцем за изванредне резултате и значајан допринос ширењу братства и јединства међу градитељима.

А радна акција, сећају се њени учесници, није била само крамп и жесток рад, већ допринос бољитку друштва, дружење, животно сазревање младих... Ми градимо пругу, пруга гради нас, говорили су тада акцијаши који сада, у зрелим годинама, оваквим изложбама и активностима настоје да нове генерације заинтересују за вредности заједништва и добровољног рада.