Медведев руководи борбом против корупције

Специјално за „Политику”

Москва, 19. маја – Корупција у Русији се претворила у системски проблем. Том системском проблему морамо да супротставимо системски одговор“, екао је председник РФ Дмитриј Медведев најављујући оснивање Савета за борбу против корупције, којим ће лично руководити.

Медведев је формирао и радну групу за координацију рада различитих институција за борбу против корупције, коју ће предводити шеф председничке администрације Сергеј Наришкин, а државно тужилаштво је задужио за координацију правосудне делатности у тој области.

Говорећи на саветовању министара, судија, адвоката и руководилаца бројних институција у чијем је делокругу борба против корупције, Медведев је истакао да је корупција у Русији „један од највећих проблема. Корупција је претња за сваку државу, она разлаже животну средину, смањује радну способност и одражава се на имиџ државе”. Поред тога, сматра Медведев, „корупција подрива поверење грађана према власти кад је реч о проблемима којима власт мора да се бави”. Нагласивши да „мора да се ради и да је доста чекања”, руски председник је подсетио да је РФ недавно ратификовала Конвенцију Уједињених нација о борби против корупције и Конвенцију Савета Европе о кривичној одговорности за корупцију и да је постала чланица групе држава које се боре против корупције.

Према речима Медведева, ниво корупције у Русији је веома висок. Статистика каже да је у 2007. години вођена истрага у 10.500 случајева из те сфере.

„Али, то је само врх леденог брега”, тврди Медведев и додаје да постоји много „скривених” и „латентних” прекршаја у тој области.

Почињући борбу против корупције нови председник је одржао једно од главних, и најчешће понављаних, обећања дато у предизборној кампањи. У свом програмском говору на економском форуму у Краснојарску средином фебруара он је изјавио да је неопходно донети специјални антикорупциони план и да ће то бити завршено за неколико месеци. На тај план није заборавио ни током инаугурације. По његовој замисли, у плану морају бити предвиђене најразличитије мере – од пооштравања казни, до васпитања чиновника и грађана.

Антикорупциони план Дмитрија Медведева укључује три важна дела – први је ликвидација услова за појаву корупције која подразумева модернизацију антикорупцијског законодавства, измене у кривичном праву и процесима који су у вези са међународним обавезама Русије и са ситуацијом у земљи.

„На тај начин систем ће стимулисати и поправљање економске климе у земљи, као и формирање савремене свести о закону“, сматра Медведев.

Друго је много сложеније – стварање антикорупционих стимуланса, међу којима је најважнија свест особе која треба да добије мито да ће је то обележити за читав живот и значити крај целе акријере.

И треће, без чега не може ништа да се уради, јесте „стварање антикорупцијских стандарда понашања”.

Посебну пажњу, сматра председник, треба посветити „односу друштва према корупцији”, у чему важну улогу морају имати средства масовне комуникације.

Мора се инсистирати „на прозрачности спровођења државних процедура – тендера, административног регулисања, створити подстицајна пословна средина”.

Медведев је тражио да се уведе контрола имовинског стања државних службеника и судија и нова верзија кодекса понашања државних службеника.

Сергеј Наришкин, шеф председничке администрације, обратио се новинарима после саветовања речима да „одлучност којом је председник спреман да се бори против корупције улива оптимизам”, додавши да „корупција није искључиво руска појава, она постоји свуда, али су степен и дубина проблема у разним земљама различити”.

Према последњем истраживању компаније „Ернст и Јунг”, 36 посто сарадника руских компанија зна да је од некога у њиховој компанији тражен мито да би се добила некаква привилегија за вођење бизниса. Што се тиче напора државе да се корупција спречи, представници бизниса су прилично скептични – њих само 26 посто сматра да ће се антикорупцијски закони ефикасно примењивати, док читавих 70 посто мисли супротно.

Ипак, ствари се мењају – у поређењу са ситуацијом од пре пет година, 54 посто испитаника сматра да се антикорупционе мере примењују ефикасније, 42 одсто тврди да се ситуација изменила набоље, а само четири посто да је све постало горе.