Medvedev rukovodi borbom protiv korupcije

Specijalno za „Politiku”

Moskva, 19. maja – Korupcija u Rusiji se pretvorila u sistemski problem. Tom sistemskom problemu moramo da suprotstavimo sistemski odgovor“, ekao je predsednik RF Dmitrij Medvedev najavljujući osnivanje Saveta za borbu protiv korupcije, kojim će lično rukovoditi.

Medvedev je formirao i radnu grupu za koordinaciju rada različitih institucija za borbu protiv korupcije, koju će predvoditi šef predsedničke administracije Sergej Nariškin, a državno tužilaštvo je zadužio za koordinaciju pravosudne delatnosti u toj oblasti.

Govoreći na savetovanju ministara, sudija, advokata i rukovodilaca brojnih institucija u čijem je delokrugu borba protiv korupcije, Medvedev je istakao da je korupcija u Rusiji „jedan od najvećih problema. Korupcija je pretnja za svaku državu, ona razlaže životnu sredinu, smanjuje radnu sposobnost i odražava se na imidž države”. Pored toga, smatra Medvedev, „korupcija podriva poverenje građana prema vlasti kad je reč o problemima kojima vlast mora da se bavi”. Naglasivši da „mora da se radi i da je dosta čekanja”, ruski predsednik je podsetio da je RF nedavno ratifikovala Konvenciju Ujedinjenih nacija o borbi protiv korupcije i Konvenciju Saveta Evrope o krivičnoj odgovornosti za korupciju i da je postala članica grupe država koje se bore protiv korupcije.

Prema rečima Medvedeva, nivo korupcije u Rusiji je veoma visok. Statistika kaže da je u 2007. godini vođena istraga u 10.500 slučajeva iz te sfere.

„Ali, to je samo vrh ledenog brega”, tvrdi Medvedev i dodaje da postoji mnogo „skrivenih” i „latentnih” prekršaja u toj oblasti.

Počinjući borbu protiv korupcije novi predsednik je održao jedno od glavnih, i najčešće ponavljanih, obećanja dato u predizbornoj kampanji. U svom programskom govoru na ekonomskom forumu u Krasnojarsku sredinom februara on je izjavio da je neophodno doneti specijalni antikorupcioni plan i da će to biti završeno za nekoliko meseci. Na taj plan nije zaboravio ni tokom inauguracije. Po njegovoj zamisli, u planu moraju biti predviđene najrazličitije mere – od pooštravanja kazni, do vaspitanja činovnika i građana.

Antikorupcioni plan Dmitrija Medvedeva uključuje tri važna dela – prvi je likvidacija uslova za pojavu korupcije koja podrazumeva modernizaciju antikorupcijskog zakonodavstva, izmene u krivičnom pravu i procesima koji su u vezi sa međunarodnim obavezama Rusije i sa situacijom u zemlji.

„Na taj način sistem će stimulisati i popravljanje ekonomske klime u zemlji, kao i formiranje savremene svesti o zakonu“, smatra Medvedev.

Drugo je mnogo složenije – stvaranje antikorupcionih stimulansa, među kojima je najvažnija svest osobe koja treba da dobije mito da će je to obeležiti za čitav život i značiti kraj cele akrijere.

I treće, bez čega ne može ništa da se uradi, jeste „stvaranje antikorupcijskih standarda ponašanja”.

Posebnu pažnju, smatra predsednik, treba posvetiti „odnosu društva prema korupciji”, u čemu važnu ulogu moraju imati sredstva masovne komunikacije.

Mora se insistirati „na prozračnosti sprovođenja državnih procedura – tendera, administrativnog regulisanja, stvoriti podsticajna poslovna sredina”.

Medvedev je tražio da se uvede kontrola imovinskog stanja državnih službenika i sudija i nova verzija kodeksa ponašanja državnih službenika.

Sergej Nariškin, šef predsedničke administracije, obratio se novinarima posle savetovanja rečima da „odlučnost kojom je predsednik spreman da se bori protiv korupcije uliva optimizam”, dodavši da „korupcija nije isključivo ruska pojava, ona postoji svuda, ali su stepen i dubina problema u raznim zemljama različiti”.

Prema poslednjem istraživanju kompanije „Ernst i Jung”, 36 posto saradnika ruskih kompanija zna da je od nekoga u njihovoj kompaniji tražen mito da bi se dobila nekakva privilegija za vođenje biznisa. Što se tiče napora države da se korupcija spreči, predstavnici biznisa su prilično skeptični – njih samo 26 posto smatra da će se antikorupcijski zakoni efikasno primenjivati, dok čitavih 70 posto misli suprotno.

Ipak, stvari se menjaju – u poređenju sa situacijom od pre pet godina, 54 posto ispitanika smatra da se antikorupcione mere primenjuju efikasnije, 42 odsto tvrdi da se situacija izmenila nabolje, a samo četiri posto da je sve postalo gore.