Падање, али не од посла

Од данас па до завршетка такмичења „Евросонг”„Политика” ће сваког дана објављивати изводе из дневника младих волонтера, који ће се у тој улози наћи и на „Универзијади”

ДНЕВНИК ВОЛОНТЕРА

Драги пријатељи,

Прву страницу свог дневника посвећујем истинама и заблудама о волонтирању, да остану на почетку као подсетник у овом и свим мојим будућим подухватима. Сада смем да вам признам: неке од заблуда морала сам да разбијем и у сопственој свести. Већину сам, ипак, чула „са стране”.

1. Волонтер може да буде ко хоће.

Нетачно. Волонтер може да буде само онај ко зна шта хоће, и од себе и од других. Онај ко прихвати обавезу и одговорност, иако за то не добија новац. Онај ко зна да се добитак не пише увек у валути.

2. Глупо је радити за „џ”.

Нетачно. (Да не кажем – глупо.) Покушајте да израчунате колико би коштала моја путовања у 45 европских земаља и ко би могао да ми организује сусрете са њиховим музичким звездама. О пријатељствима и да не говорим.

3. Волонтери „падају на нос од посла”.

Претерано. Посла има, гужве још више, али једино падање видела сам код својих колега када су поред њих прошле представнице неких земаља. Али то се не рачуна.

4. Дружење је супер.

Тачно. И супер је.

5. Волонтери су цењени у друштву вршњака.

Биће, после овога и осталих великих догађаја (ја се већ спремaм за Универзијаду идуће године), ако ни због чега другог, онда због „вести из прве руке”, доживљаја у срцу организације, искуства које се не може купити улазницом.

Време је да окренем лист. Крећем на свој први волонтерски задатак.

До читања, Ваша Драгана Љубеновић