Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кинези прете одласком из Пиреја

Компанија „Коско”, власник атинске луке, обавестила је грчку владу да би, ако јој археолошка истраживања зауставе инвестиције, транспорт своје робе могла да преусмери на Трст и Ђенову
Кинези прете одласком из Пиреја
(Фото EPA/George Christakis)

Од нашег дописника
Атина – Кинеска компанија за бродски транспорт „Коско” прети напуштањем пирејске луке, незадовољна одлукама владе Алексиса Ципраса, која, како наводе, кочи реализацију договорених инвестиција у обнову и развој и на тај начин не поштује раније потписане договоре.

Грчки лист „Економист” преноси да је кинеска компанија као један од важних стратешких корака већ потписала споразум о сарадњи са владом у Риму, чиме се кинеским инвеститорима отвара могућност приступа лучким инфраструктурама у Италији. Прецизније, Кинези ће, уколико се на то одлуче, моћи да за транспорт своје робе у западну Европу користе луке у Трсту и Ђенови. Лука Пиреј била би на тај начин заобиђена, што би срушило све планове да управо она постане главна врата за кинеске пошиљке на Запад. Италија је недавно исказала спремност да се укључи у „Нови пут свиле”, поставши прва чланица Г-7 жељна сарадње с Пекингом у овом гигантском инфраструктурном пројекту којим Кина жели да олакша превоз своје робе кроз Азију до Африке и Европе.

„Коско” је, како пише „Економист”, већ обавестио грчку владу да, уколико пут за реализацију инвестиционог плана у луку Пиреј вредан 600 милиона евра не буде отворен, размишља о могућности да повуче своја средстава и да користи луке у другим земљама, пре свега тршћанску. По свему судећи, ово је својеврстан притисак на грчку владу да преиспита последње одлуке Централног археолошког савета, који је готово цео Пиреј изненада прогласио за археолошку зону и стопирао већ договорене кинеске инвестиције у изградњу путничке луке и пратећих објеката, хотела, паркинга и тржних центара.

Иако је од продаје 51 процента акција пирејске луке „Коску” Грчка зарадила 700 милиона евра, иако је кинеска компанија већ до сада у модернизацију терминала за претовар уложила више од милијарду евра, последња одлука Централног археолошког савета била је директна реакција на одбијање „Коска” да, са становишта Кинеза, учини немогуће и на делове разбије генерални план инвестиције од 600 милиона евра, те да  реализује само улагања на локацијама које археолошка институција одобри. Представници „Коска”, који је од 2016. године већински власник у луци Пиреј, били су запањени тим најновијим решењем, имајући у виду да, како су саопштили, лука већ деценијама функционише без било каквих ограничења што се археологије тиче.

Последњом одлуком готово цео Пиреј, дакле и приобални, лучки део, проглашен је археолошком зоном од посебне важности. Нова истраживања показала су, наиме, како је могуће да у неким деловима града има древних споменика. Ископавањем су, тако, откривени до сада непозната гробница Фемистокла, хеленски театар Зеа, светилишта Артемиде, остаци насеља од класичног до раног византијског периода. То је без сумње од великог историјског значаја, али до сада, рецимо, није зауставило изградњу метроа и трамвајске линије од Атине до Пиреја.

Археолошки савет је, додуше, мало попустио у односу на своју почетну позицију и наговестио неке олакшице, односно могућност да кинески инвестициони програм делимично буде одобрен. „Коско” тиме није задовољен. У сваком случају, премда Атина, кад је реч о археолошким налазиштима, има пуно право да штити своју културу и историју, доведено је у питање поверење кинеског инвеститора, који је намеравао да у луку Пиреј уложи укупно две милијарде евра и омогући посао за 120.000 радника.

Истоветна одлука Централног археолошког савета зауставила је и изградњу и обнову на бившем аеродрому „Елинико”. Реч је о „послу века”, како је често називан – улагању од осам милијарди евра које је сада приморано да чека јер археолози никако нису могли да се договоре око тога има ли археолошких споменика на подручју где је шест деценија био аеродром.

Коментари23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slavko
Ako je tako onda postaje naš kanal Solun - Vardar - Morava - Beograd beznačajan jer u njega neče moči da ulaze kineski i ruski ratni brodovi! Koliko je več potrošeno na tom kanalu? Dokle je izgrađen?
Darko Popovic
Ako Grci to ne budu uradili uradice Italija , kinezi ce svakako to sto su naumili i da ostvare samo ce oni ostati bez investicije i radnih mesta. Trst je takodje veoma lepa luka a i nema bas toliko " arheoloskih nalazista". Ko razmislja tudjom glavom obicno lose prodje.
Geografija
Ovo je Kinesko igra pre svega. Njihov glavni cilj su bogata zapadnoevropska trzista i Trst je kao luka geografski najpovoljniji za te ciljeve sa vec izgradjenim prugama i drugom infrastrukturom prema zapadnoj Evropi. Za tu nameru iz Pireja bi morali da grade prugu od kojih hiljadu kilometara kroz Balkan. Kada su se dogovarali sa Grcima bila je druga vlada u Italiji koja je bila vise zavisna od EU za reprogramiranje dugova Italije a Grci su bili u vise ocajnijoj situaciji. Sada je stuacija drugacija Italija ima drugu vladu i potpuno je logicno da Kinezi "teraju" svoje brodove (ko jeftiniji oblik transporta) sto blize svom ciljnom trzistu (zapadnoj EU) tj do Trsta. Kinezi sada samo traze izgovor a mi izvisismo mi za pruge nazalost ali i Grci i Hrvati.
slamkamenac
Ja znam iz iskustva da je ta arheoloska komisija drzava u drzavi koja koci mnoge stvari u Grckoj. Postupak ide ovako: vi recimo kupite zemlju u nekom gradicu sa ciljem da izgradite kucu. Oni znaju sta hocete. Vi pocnete da gradite i pola metra ispod povrsine nadjete podni mozaik. Uredno lepo prijavite i tu je kraj svemu za vas. Oni vam stopiraju izgradnju ( sto je u redu) dok se ne izvrse ispitivanja i arheoloska iskopavanja. Sada ide onaj deo koji nije u redu. To onda tako stoji decenijama pokriveno plastikom, jer arheolozi nemaju para da iskopavaju onoliko koliko se nadje. Niti vi mozete da gradite niti mozete da prodate jer sad niko nece da kupi. Zato najveci broj Grka, ako nesto i nadje u basti ne prijavljuje jer je to stetno po njih. Ispada da je i najmanje nalaziste Grka koji su bili vrednije od interesa Grka koji jesu...oni sto su umrli su vazniji od onih koji su zivi. Ako im je zbilja toliko stalo do istorije onda bi trebalo da otkupe zemljiste pa neka kopaju koliko hoce.
Branislav
molim geografa da nam objasni kako su Rusi na sličan način blokirali izgradnju južnog i planiraju blokadu Severnog toka 2. Za to vreme se ameri i poljaci iz patnih žila upinju da ih što pre puste u funkciju.
ВОЈИН
Познато је још из седамдесетих година да је у Грчкој, уласком у НАТО, створена моћна "Војна хунта". Она је значајну улогу одиграла у пацификовању протеста због признања македонског језика и задржавању имена Македонија у корену имена државе, како би Скопље што пре било усисано у НАТО. Уласком Кине у луку Пиреј умањује се значај уласка Скопља у НАТО, што је сигнализирано грчкој војсци! Резултат видимо!
Никола Милошев
Иза ове "археолошке одлуке" стоје САД. Ципрас се показао као најобичнија марионета и издајник Грка. Још горе се ствари тамо дешавају. Његов министар просвете укинуо је Тукидида и Хераклита из образовног система ради "говора мржње" према муслиманима мигрантима

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.