Kinezi prete odlaskom iz Pireja

Od našeg dopisnika
Atina – Kineska kompanija za brodski transport „Kosko” preti napuštanjem pirejske luke, nezadovoljna odlukama vlade Aleksisa Ciprasa, koja, kako navode, koči realizaciju dogovorenih investicija u obnovu i razvoj i na taj način ne poštuje ranije potpisane dogovore.

Grčki list „Ekonomist” prenosi da je kineska kompanija kao jedan od važnih strateških koraka već potpisala sporazum o saradnji sa vladom u Rimu, čime se kineskim investitorima otvara mogućnost pristupa lučkim infrastrukturama u Italiji. Preciznije, Kinezi će, ukoliko se na to odluče, moći da za transport svoje robe u zapadnu Evropu koriste luke u Trstu i Đenovi. Luka Pirej bila bi na taj način zaobiđena, što bi srušilo sve planove da upravo ona postane glavna vrata za kineske pošiljke na Zapad. Italija je nedavno iskazala spremnost da se uključi u „Novi put svile”, postavši prva članica G-7 željna saradnje s Pekingom u ovom gigantskom infrastrukturnom projektu kojim Kina želi da olakša prevoz svoje robe kroz Aziju do Afrike i Evrope.

„Kosko” je, kako piše „Ekonomist”, već obavestio grčku vladu da, ukoliko put za realizaciju investicionog plana u luku Pirej vredan 600 miliona evra ne bude otvoren, razmišlja o mogućnosti da povuče svoja sredstava i da koristi luke u drugim zemljama, pre svega tršćansku. Po svemu sudeći, ovo je svojevrstan pritisak na grčku vladu da preispita poslednje odluke Centralnog arheološkog saveta, koji je gotovo ceo Pirej iznenada proglasio za arheološku zonu i stopirao već dogovorene kineske investicije u izgradnju putničke luke i pratećih objekata, hotela, parkinga i tržnih centara.

Iako je od prodaje 51 procenta akcija pirejske luke „Kosku” Grčka zaradila 700 miliona evra, iako je kineska kompanija već do sada u modernizaciju terminala za pretovar uložila više od milijardu evra, poslednja odluka Centralnog arheološkog saveta bila je direktna reakcija na odbijanje „Koska” da, sa stanovišta Kineza, učini nemoguće i na delove razbije generalni plan investicije od 600 miliona evra, te da  realizuje samo ulaganja na lokacijama koje arheološka institucija odobri. Predstavnici „Koska”, koji je od 2016. godine većinski vlasnik u luci Pirej, bili su zapanjeni tim najnovijim rešenjem, imajući u vidu da, kako su saopštili, luka već decenijama funkcioniše bez bilo kakvih ograničenja što se arheologije tiče.

Poslednjom odlukom gotovo ceo Pirej, dakle i priobalni, lučki deo, proglašen je arheološkom zonom od posebne važnosti. Nova istraživanja pokazala su, naime, kako je moguće da u nekim delovima grada ima drevnih spomenika. Iskopavanjem su, tako, otkriveni do sada nepoznata grobnica Femistokla, helenski teatar Zea, svetilišta Artemide, ostaci naselja od klasičnog do ranog vizantijskog perioda. To je bez sumnje od velikog istorijskog značaja, ali do sada, recimo, nije zaustavilo izgradnju metroa i tramvajske linije od Atine do Pireja.

Arheološki savet je, doduše, malo popustio u odnosu na svoju početnu poziciju i nagovestio neke olakšice, odnosno mogućnost da kineski investicioni program delimično bude odobren. „Kosko” time nije zadovoljen. U svakom slučaju, premda Atina, kad je reč o arheološkim nalazištima, ima puno pravo da štiti svoju kulturu i istoriju, dovedeno je u pitanje poverenje kineskog investitora, koji je nameravao da u luku Pirej uloži ukupno dve milijarde evra i omogući posao za 120.000 radnika.

Istovetna odluka Centralnog arheološkog saveta zaustavila je i izgradnju i obnovu na bivšem aerodromu „Eliniko”. Reč je o „poslu veka”, kako je često nazivan – ulaganju od osam milijardi evra koje je sada primorano da čeka jer arheolozi nikako nisu mogli da se dogovore oko toga ima li arheoloških spomenika na području gde je šest decenija bio aerodrom.