Загревање седме силе пред финале

– Срби очито нису навикли на странце јер нас сви у граду загледају, али су много дружељубивији од Финаца, који су само учтиви. Овде нас поздрављају пријатним смешцима и веома су предусретљиви, спремни да нам помогну за све што их питамо. Допале су ми се летње баште и терасе, због којих ме Београд подсећа на Париз без Француза, што је добро – каже Рене Ромкес, Холанђанин, уредник сајта www.esctoday.com. Рекао нам је и да не може да се начуди како му баш сваки пут када изађе у град нокти поцрне, али да је тај утисак засенила, каже он, гостољубивост овдашњих житеља и лепота наших девојака коју нису могли да не примете он и његове колеге, нарочито кад су се затекли у популарној „Силиконској долини”.

Ромкес је један од преко 2.500 страних извештача са овогодишњег Евросонга, који свакодневно преплављују три спрата „Сава центра”, у коме се налази медијски центар ове манифестације. Друштво новинарима праве Евросонг фанови, њих око хиљаду, за које нам у прес служби кажу да из године у годину прате избор најбоље европске песме, као и бројни волонтери и припадници обезбеђења, које посетиоци хвале зато што успевају да остану готово неприметни.

Новинари из свих крајева континента и даље пристижу и придружују се колегама пристиглим још пре десетак дана, махом старим знанцима са претходних Евровизија.

– Обожавамо Београд, стално долазимо у њега, уосталом ми смо врло сродни народи – рекла је Снежана Делимитова, новинарка екипе Радија Антена 5 из Македоније, који су управо дошли у Београд.

Атмосфера међу новинарима је опуштена. За припаднике старијих генерација, оног конзервативнијег дела, чак и превише. Један такав припадник службе обезбеђења пожалио нам се да су гости за његов укус обучени „на граници пристојности”, као да су кренули на излет, а не „рад на великој међународној музичкој манифестацији”. Представници земаља учесница и новинари холом „Сава центра” шеткају се у шареним бермудама и сандалама или се одмарају заваљени у огромним сунђерастим фотељама у црвеној и плавој боји испред којих су бели столови. Сваког тренутка из неког угла чују се песме на разним језицима. Шаренило националних застава и грбова на мајицама, појачавају и костими у којима извођачи излазе са проба. Волонтери кажу да више нису изненађени када поред њих промакну пирати и принцезе, чак и џиновски ћуран.

Право весеље почиње тек у касним сатима, када се сви окупљају на журкама које сваке вечери организује друга земља учесница.

– Забаве су потпуно лудило, сви певају овогодишње такмичарске песме и старе „еуро” хитове, на алкохолу се не штеди, али истовремено и те журке учесници схватају веома озбиљно, као део представљања. Прошле вечери забаву су приређивали Украјинци и тражили су да се уклоне све заставе сем њихове. Многе је заинтересовао турбофолк и распитују се где могу да купе албуме „Гранда” – каже Марина Шћепанчевић, волонтер на штанду Туристичке организације Београда.

Главно новинарско састајалиште је кафић на другом спрату. Одушевљени што могу да пуше безмало на сваком кораку, али и запањени што толико Срба не одустаје од никотина, седе новинари у облаку дима, још горе загушени спарином која овде притиска. Посао им није дозволио да често напуштају прес центар и провере каква је атмосфера у граду, али кажу да ће Београд памтити по вожњи балоном, што до сада није организовао ниједан домаћин Евросонга. Обилазак града аутомобилом много им се мање свидео, како кажу, због загађености ваздуха.

Швајцарац Луи Ханхарт, новинар радија Пилатус, изненађен је и дружељубивошћу људи на улицама и добром организацијом. Признаје да је подлегао предрасудама својих земљака о Србима, који су, каже он, на лошем гласу због бројних криминалаца међу гастарбајтерима у тој држави.

– Припреме за наш долазак су биле обављене и све што нам је било потребно чекало нас је када смо стигли. Срби су пријатни, отвореног ума, пиво вам је одлично, старо језгро Београда је лепо. Једино што замерам јесте да организатори не дају добре упуте која места ван новинарског центра треба да видимо и што се у граду не осећа евровизијски дух. У Финској су свуда на трговима били постављени видео бимови данима пред такмичење и људи су помно пратили свако дешавање. Не осећам да је дух Евросонга завладао Београдом – пожалио се Ханхарт.

Д. Јокић - В. Вукасовић

-----------------------------------------------------------

Три ТВ канала за новинаре

(/slika2)У претходних недељу дана у „Сава центру” представници медија су имали само речи хвале за услове рада и организацију, посебно издвајајући бројне волонтере.

– Преко 3.500 људи акредитовано је за фестивал, од чега је 2.500 страних новинара, више од 250 представника домаћих медија, док су остало фанови Евросонга – рекао је Александар Радош, један од портпарола фестивала.

 „Сава центар” ради на три нивоа и опремљен је са преко 300 компјутера са бежичном интернет конекцијом и преко стотину огромних плазма екрана, на којима се емитује интерни ТВ програм са три канала – Инфо канал, Арена канал и канал за прес конференције. Већ је одржано 86 конференција за новинаре, а до краја Евросонга ће их бити још пет.

Радош открива да сваки акредитовани новинар има свој „пиџнхол”, бокс у коме делегације остављају промотивни материјал, а организатори обавештења и наставља:

– Новинарима су на располагању и два кафића, два ресторана, три простора за уживање и један велики простор за „биоскопско” праћење фестивала, пошто пропозиције такмичења не дозвољавају боравак новинара на месту одржавања фестивала током одвијања манифестације – каже Радош.

Долазак новинара до „Сава центра” је такође организован:

– Аутобуске линије стално саобраћају на релацијама између прес центра, хотела и Арене, уз специјалне линије које превозе госте на свакодневне журке и пријеме у нашој организацији – каже Радош.

М. Н.