Како испровоцирати Иран

У потрази за новим начинима да економски и политички ослаби Техеран, шеф Беле куће је ове недеље ставио иранску Револуционарну гарду на листу терористичких организација, заоштравајући већ ригидну антииранску политику.

Шиитска република је и досад у Америци важила за „државу која спонзорише тероризам”, да би Доналд Трамп сад истакао да „не само да Иран спонзорише тероризам већ и Револуционарна гарда, као средство иранске владе за кампању глобалног тероризма, активно учествује у финансирању и промовисању тероризма”. Амерички председник је ове мере описао као део своје „кампање максималног притиска” на Техеран. Ово је први пут да је Вашингтон прогласио орган стране владе за терористичку организацију, што значи да је елитно крило иранске војске ставио раме уз раме уз Ал Каиду или Исламску државу (ИД). Из Западног крила поручују да је то одговор на понашање заливске републике која подржава Дамаск, либанску организацију Хезболах, побуњеничке Хуте у Јемену и Хамас у Гази, што су све амерички непријатељи, преноси Си-Ен-Ен.

Гарда је основана после револуције 1979. да би бранила нови поредак због сумњи да је у војсци и даље било симпатизера шаха Резе Пахлавија. Пореде је са преторијанском гардом, паравојском и државом у држави, а одговара само ајатолаху Алију Хаменеију. Има око 150.000 припадника и задужена је за ракетни програм, док у иностранству делују њене јединице Кудс (Јерусалим), које помажу групама попут Хезболаха, обучавајући их и шаљући им новац и оружје. Утицајна је и као политичка и економска организација, са интересима у аутомобилској, енергетској, грађевинској и телекомуникационој индустрији, па остварује огроман утицај на иранско друштво.

То што су сада за САД терористичка организација, значи да Вашингтон забрањује пословање са њима. Забрана се односи како на америчке појединце и компаније тако и на стране фирме, које не смеју да прекрше америчке санкције ако желе да послују у САД. Они који буду имали везе са гардом и повезаним компанијама могли би да пред америчким судовима одговарају и за тешко кривично дело подржавања тероризма.

Вашингтон верује да ће задати још један ударац иранској економији јер процењује да гарда контролише половину тамошње привреде. У оквиру максималног заоштравања односа са исламском републиком, Трамп јој је поново увео санкције пошто се повукао из споразума о нуклеарном програму. Према председниковим подржаваоцима, он је у праву, јер су његове санкције преполовиле ирански извоз нафте и прошле године изазвале пад иранског БДП-а од скоро четири одсто. Шеф Беле куће истиче да му је циљ да ослаби Иран и приволи га на нове нуклеарне преговоре, као и на обустављање ракетног програма и финансирања америчких непријатеља на Блиском истоку. Критичари упозоравају да је Иран већ под свеобухватним санкцијама и да нове мере неће много тога променити, али да ће можда испровоцирати Техеран и његове штићенике да нападну америчке трупе у Сирији или Ираку. Уосталом, из Техерана је одмах стигао одговор да ће америчке трупе на Блиском истоку одсад сматрати „терористичком групом”, преноси сајт иранске телевизије Преств.

Уколико Кудс или Хезболах ударе на америчке трупе, то би био повод за амерички рат против Ирана, на шта блиски Трампови сарадници годинама чекају. Државни секретар Мајк Помпео је изјавио да је сврха свежих санкција да натерају „Иран да се понаша као нормална држава”, што значи промену режима и вођење проамеричке политике у Техерану. Како је „Волстрит џорнал” сазнао почетком године, саветник за националну безбедност Џон Болтон је тражио од Пентагона да му достави план напада на Иран. Отворени заговорник смене режима у Техерану критиковао је Обамину владу што је потписала споразум којим се Иран обавезао да не обогаћује уранијум у замену за укидање ембарга. Према Болтону, шиитска република се може натерати да одустане од нуклеарног оружја једино ратом.

Аналитичари наводе да, ако Трамп жели да натера заливску државу на нове преговоре, његова последња одлука нема много смисла, јер је, стављајући Револуционарну гарду на листу терориста, забранио америчким званичницима да разговарају са неким од најутицајнијих људи у Ирану. Кад се за другу страну каже да су терористи, онда је дијалог немогућ, па се рат чини као све извеснија опција. Трампове мере могу изазвати проблеме и са Багдадом, који блиско сарађује са иранским снагама. И Ирак би онда могао да буде стављен на листу држава које спонзоришу тероризам, иако се Иранци и Ирачани боре против терористичких организација попут Ал Каиде и ИД.

Према оцени америчких медија, Трамп је толико искомпликовао ситуацију да ће и следећем шефу Беле куће бити тешко да олабави односе Техераном. Председника подсећају на то да му иранска Револуционарна гарда није сметала док је и сам био у бизнису. Трампова компанија је у Бакуу до 2016. сарађивала са азербејџанском фирмом на изградњи небодера, што је био посао за који „Њујоркер” тврди да је помагао Револуционарној гарди да опере новац за финансирање активности у иностранству.