Kako isprovocirati Iran

U potrazi za novim načinima da ekonomski i politički oslabi Teheran, šef Bele kuće je ove nedelje stavio iransku Revolucionarnu gardu na listu terorističkih organizacija, zaoštravajući već rigidnu antiiransku politiku.

Šiitska republika je i dosad u Americi važila za „državu koja sponzoriše terorizam”, da bi Donald Tramp sad istakao da „ne samo da Iran sponzoriše terorizam već i Revolucionarna garda, kao sredstvo iranske vlade za kampanju globalnog terorizma, aktivno učestvuje u finansiranju i promovisanju terorizma”. Američki predsednik je ove mere opisao kao deo svoje „kampanje maksimalnog pritiska” na Teheran. Ovo je prvi put da je Vašington proglasio organ strane vlade za terorističku organizaciju, što znači da je elitno krilo iranske vojske stavio rame uz rame uz Al Kaidu ili Islamsku državu (ID). Iz Zapadnog krila poručuju da je to odgovor na ponašanje zalivske republike koja podržava Damask, libansku organizaciju Hezbolah, pobunjeničke Hute u Jemenu i Hamas u Gazi, što su sve američki neprijatelji, prenosi Si-En-En.

Garda je osnovana posle revolucije 1979. da bi branila novi poredak zbog sumnji da je u vojsci i dalje bilo simpatizera šaha Reze Pahlavija. Porede je sa pretorijanskom gardom, paravojskom i državom u državi, a odgovara samo ajatolahu Aliju Hameneiju. Ima oko 150.000 pripadnika i zadužena je za raketni program, dok u inostranstvu deluju njene jedinice Kuds (Jerusalim), koje pomažu grupama poput Hezbolaha, obučavajući ih i šaljući im novac i oružje. Uticajna je i kao politička i ekonomska organizacija, sa interesima u automobilskoj, energetskoj, građevinskoj i telekomunikacionoj industriji, pa ostvaruje ogroman uticaj na iransko društvo.

To što su sada za SAD teroristička organizacija, znači da Vašington zabranjuje poslovanje sa njima. Zabrana se odnosi kako na američke pojedince i kompanije tako i na strane firme, koje ne smeju da prekrše američke sankcije ako žele da posluju u SAD. Oni koji budu imali veze sa gardom i povezanim kompanijama mogli bi da pred američkim sudovima odgovaraju i za teško krivično delo podržavanja terorizma.

Vašington veruje da će zadati još jedan udarac iranskoj ekonomiji jer procenjuje da garda kontroliše polovinu tamošnje privrede. U okviru maksimalnog zaoštravanja odnosa sa islamskom republikom, Tramp joj je ponovo uveo sankcije pošto se povukao iz sporazuma o nuklearnom programu. Prema predsednikovim podržavaocima, on je u pravu, jer su njegove sankcije prepolovile iranski izvoz nafte i prošle godine izazvale pad iranskog BDP-a od skoro četiri odsto. Šef Bele kuće ističe da mu je cilj da oslabi Iran i privoli ga na nove nuklearne pregovore, kao i na obustavljanje raketnog programa i finansiranja američkih neprijatelja na Bliskom istoku. Kritičari upozoravaju da je Iran već pod sveobuhvatnim sankcijama i da nove mere neće mnogo toga promeniti, ali da će možda isprovocirati Teheran i njegove štićenike da napadnu američke trupe u Siriji ili Iraku. Uostalom, iz Teherana je odmah stigao odgovor da će američke trupe na Bliskom istoku odsad smatrati „terorističkom grupom”, prenosi sajt iranske televizije Prestv.

Ukoliko Kuds ili Hezbolah udare na američke trupe, to bi bio povod za američki rat protiv Irana, na šta bliski Trampovi saradnici godinama čekaju. Državni sekretar Majk Pompeo je izjavio da je svrha svežih sankcija da nateraju „Iran da se ponaša kao normalna država”, što znači promenu režima i vođenje proameričke politike u Teheranu. Kako je „Volstrit džornal” saznao početkom godine, savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton je tražio od Pentagona da mu dostavi plan napada na Iran. Otvoreni zagovornik smene režima u Teheranu kritikovao je Obaminu vladu što je potpisala sporazum kojim se Iran obavezao da ne obogaćuje uranijum u zamenu za ukidanje embarga. Prema Boltonu, šiitska republika se može naterati da odustane od nuklearnog oružja jedino ratom.

Analitičari navode da, ako Tramp želi da natera zalivsku državu na nove pregovore, njegova poslednja odluka nema mnogo smisla, jer je, stavljajući Revolucionarnu gardu na listu terorista, zabranio američkim zvaničnicima da razgovaraju sa nekim od najuticajnijih ljudi u Iranu. Kad se za drugu stranu kaže da su teroristi, onda je dijalog nemoguć, pa se rat čini kao sve izvesnija opcija. Trampove mere mogu izazvati probleme i sa Bagdadom, koji blisko sarađuje sa iranskim snagama. I Irak bi onda mogao da bude stavljen na listu država koje sponzorišu terorizam, iako se Iranci i Iračani bore protiv terorističkih organizacija poput Al Kaide i ID.

Prema oceni američkih medija, Tramp je toliko iskomplikovao situaciju da će i sledećem šefu Bele kuće biti teško da olabavi odnose Teheranom. Predsednika podsećaju na to da mu iranska Revolucionarna garda nije smetala dok je i sam bio u biznisu. Trampova kompanija je u Bakuu do 2016. sarađivala sa azerbejdžanskom firmom na izgradnji nebodera, što je bio posao za koji „Njujorker” tvrdi da je pomagao Revolucionarnoj gardi da opere novac za finansiranje aktivnosti u inostranstvu.