Успешна задруга буди село

Крајишник у општини Сечањ – Одумирање села, појава која је захватила готово целу нашу земљу, када је реч о Војводини нарочито је изражена у насељима дуж границе с Румунијом. Број становника који су овде не само власници неке имовине него и стварно ту живе у последњим деценијама је преполовљен. Зато сваки пример оживљавања села привлачи посебну пажњу. То се догодило у селу сечањске општине, у коме је оживела већ угашена задруга „Слога” па се поново појавила нада да ће одласци младих људи бити обустављени, а појављују се и примери повратка.

Ових дана је село Крајишник изненада живнуло. Први пут у његовој историји појавио се један министар Милан Кркобабић с академицима, професорима универзитета, људима од струке. У програму опоравка задруга Владе Србије нашла се и овдашња ЗЗ „Слога”. Неколико ентузијаста покренуло је некада успешну асоцијацију која је својевремено основала предузеће, сладару, фарме, а они који нису у њима радили као кооперанти испоручивали су им робу. У задрузи је тако било ангажовано цело село, које је неколико пута проглашавано за најуређеније у некадашњој великој земљи. Цветали су спорт, друштвени живот, дом културе се пунио готово свако вече. Све је то нестало у транзицији. Од сладаре и фарми су остали само обриси, угасила су се многа породична имања, млади се после школовања нису враћали у село. Све више мештана Крајишника се запошљавало у Зрењанину и да би избегли свакодневна путовања, настањивали су се у граду, у село долазећи све ређе.

Реанимацију ЗЗ „Слоге” започела је група мештана који су сопственим средствима направили складишта за предају жита и разрадили планове развоја. Након тога су пројектом конкурисали код државе и добили бесповратни кредит за куповину механизације. Указано им је поверење које су заслужили претходним ангажовањем. Они су били повод да у Крајишник дође министар Кркобабић јер представљају добар пример како се може остварити опоравак задруге и села. Крајишници, потомци колониста из западне Босне, стрпљиво се слушали министра, али су у гласној расправи затражили јаснији став државе кад је реч о подршци селу. Ако би држава била наклоњенија селу постоје реалне шансе да му се многи врате.

На разговору с министром млади Горан Перишић је изјавио да ради у Немачкој, али да је спреман да се врати у Крајишник, а дошао би одмах ако би му била обезбеђена земља, па чак и да је и купи.

Јована Ковачевић, студент менаџмента на четвртој години Техничког факултета у Зрењанину, вратиће се на село јер су она и момак одлучили да ту живе.

Официр Рајо Ђукић се вратио у село где живи девет месеци током године и каже да су и његове колеге заинтересоване да дођу ако могу од пољопривреде да живе.

Зоран Јерковић, главни носилац обнове „Слоге”, нагласио је да је у Крајишнику од 640 кућа њих 140 напуштено. Направљен је план формирања био-башти, који је прилагођен малим парцелама и захтевима ситних произвођача, посебно повратника који нису у цвету младости.

Како се могло чути, оживљавање села је озбиљан подухват у који су укључени Српска православна црква, а посебну подршку даје Српска академија наука и уметности, чији се члан Драган Шкорић обратио мештанима у пуној сали сеоског дома културе, који су некада направили задругари.