Најчешће се разводе угоститељи, најређе пољопривредници

Сваки четврти брак у Србији заврши се разводом, а највећи број парова тачку на заједнички живот стави у првим годинама брака, док половина супружника не успева да прослави ни деценију заједничког живота,  показују најновији подаци Републичког завода за статистику. Илустративни доказ да деца нису малтер који цигле брачне заједнице држи на окупу јесте податак да више од половине супружника који су потписали бракоразводну пресуду има децу. Најновија статистика обилује занимљивим подацима и демантује предрасуде да су најстабилнији бракови оних супружника који су прославили сребрну свадбу – сваки седми разведени брак трајао је дуже од 25 година.

Подаци Еуростата говоре да се највише разводе становници Португалије, где на сто склопљених бракова долази 72,2 развода, а најмање Црногорци, Ирци и Малтежани, у последње две земље разлог је то што је тек недавно дозвољен развод брака. Срби имају сличну стопу развода као и Хрвати, Румуни и Бугари, а од почетка новог миленијума највећи пораст броја развода забележен је у медитеранским земљама. У поређењу са 2000. годином, број развода у односу на број склопљених бракова је чак три пута већи у Италији и Шпанији, односно двоструко већи у Португалији и на Кипру. Овај нагли скок тумачи се у светлу ширег прихватања развода у друштву, али не треба потценити ни тренд поједностављења саме процедуре развода. С друге стране, у неким европским земљама бележе се супротни трендови. Тако је број развода у три балтичке земље пао за трећину између 2000. и 2015. године, у Аустрији се смањио за четвртину, а у Великој Британији за петину.

Подаци Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕЦД) говоре да се разводи најчешће догађају између пете и девете године брака, односно после две деценије заједничког живота. Тренд развода након само неколико година заједничког живота присутан је готово у свим европским земљама, а рекордери по брзини развода су супружници у Шведској, Турској и на Кипру, који се најчешће разводе између прве и четврте године брака.

Брачни и породични терапеути већ деценијама трагају за одговором на питање ко се најчешће разводи, а резултати бројних студија сведоче да су деца разведених родитеља и сама склонија разводу, при чему је ефекат родитељског развода посебно јак у срединама где су они мање уобичајени. У земљама са ниском стопом развода на тај корак најчешће се одлучују високо образовани људи. Веза између висине прихода и стабилности брака често је била у фокусу интересовања истраживача, па се показало да веза између прихода мушког партнера и развода углавном не постоји. Супротно томе, велики део студија открива да шансе за развод расту за жениним приходима, а истраживачи су склонији томе да овај резултат припишу такозваном „ефекту личне независности”, који подразумева да жене које довољно зарађују лакше могу да приуште самосталан живот после развода.

Истражујући да ли су „непомирљиве разлике између брачних другова”, које се најчешће наводе као узрок развода, заиста пресудне да се стави тачка на брак, стални научни сарадник Француског националног демографског института Огњен Обућина установио је да нема потврде да су бракови супружника сличних година стабилнији од бракова у којима је мушкарац знатно старији од жене. Међутим, неке студије показују да су парови у којима је жена старија од мушкарца склонији разводу. Ни сличност међу партнерима по нивоу образовања не гарантује већу стабилност у браку. С друге стране, истраживања указују да сличне навике и животни стилови чине брак дуговечнијим. Студије такође показују да су такозвани мешани бракови, било они између имиграната и домаћег становништва, или они између припадника различитих етничких група, у просеку мање стабилни него бракови између партнера истог порекла.

„Поред особина брачних партнера, на развод могу да утичу и социјални фактори. Бројна истраживања сведоче да су разводи чешћи у урбаним срединама, а овај податак тумачи се у светлу тезе да у градовима постоји и већа ’расположивост’ потенцијалних нових партнера. Осим тога, пракса показује да су разводи чешћи ако су један или оба брачна партнера запослени у занимањима у којима бројчано доминира супротни пол. И сама природа посла може да утиче на развод, па тако овогодишња студија базирана на данским подацима открива да се најчешће разводе запослени у хотелско-угоститељском сектору, док је то најређе случај са пољопривредницима. И коначно, резултати шведско-норвешке студије из 2006. године говоре да су истополни бракови, а нарочито они између две жене, мање стабилни него брачне заједнице партнера различитог пола”, закључује Огњен Обућина у свом научном раду.