Славимо Милана и помажемо таленте

„Слика о Милану Младеновићу треба да буду чиста као што је он био чист као човек”, порука је Зорана Костића Цанета, пријатеља некадашњег фронтмена састава „Екатарина Велика”, поводом покретања задужбине која носи музичарево име.

Цане, музичар Миливоје Петровић, познатији као Мишко Плави и адвокат Ненад Миловановић, као чланови Управног одбора, објаснили су, на сусрету са медијима у Београду, да је „Задужбина Милана Младеновића” основана са намером да се заоставштина музичара сачува, и намени у културне сврхе. Задужбина ће додељивати регионалну годишњу „Награду Милана Младеновића” сваке године 21. септембра, за музичко дело изузетне уметничке вредности, и састојаће се од повеље и новчаног износа (2.000 евра), а рок за пријаве отворен је од сутра, на адреси milanmladenovic.com, док ће о добитнику одлучивати жири у саставу: Зоран Костић Цане, Васил Хаџиманов и Александар Жикић.

Још једна „акција” фондације јесте реиздање албума „Angel’s Breath” (1994), који је Милан снимио пред смрт са Митром Суботићем Субом у Бразилу, као и реиздање компилације „Као да је било некад”.

– Идеја о „Задужбини”, чији је циљ да подржи уметност, потекла је од наших заједничких пријатеља, што је још давно било предочено његовој мајци Даници Младеновић. И пред смрт она је у тестамент унела жељу да приходи од Миланових ауторских права иду за Задужбину – објашњава за „Политику” Мишко Плави, Младеновићев колега и пријатељ, који се фунције у УО прихватио са великом одговорношћу:

– Прихватио сам је као и када су својевремено Милан и Маги Стефановић дошли код мене кући и рекли ми: „Мораш да свираш са нама на турнеји за албум „Дум дум”, јер нема ко други”. Знате, кад ми је тешко или када сам у дилеми, погледам у небо и обратим се Милану. Били смо много блиски и ту сам да не дозволим да се ради оно што он не би волео!

Музички критичар и члан жирија Александар Жикић сматра да би се Милану Младеновићу читав овај подухват допао:

– И када сам писао књигу „Место у мећави” о Милану, писао сам је са идејом да се њему допадне, али не у смислу ласкања, јер он није био такав човек, већ са циљем задовољавања моралних и професионалних премиса. Дошао је коначно ред и да се оснивају задужбине у области рокенрола. Ову награду доживљавам као неку врсту стимуланса, и знака да је таленат на време препознат, што овде често није случај. Волео бих да видим и чујем нешто што помера границе. Критеријуми који би требало да буду задовољени су слобода стваралаштва и интегритет – истиче Жикић за наш лист.

Још један члан жирија, музичар Васил Хаџиманов помиње за „Политику” да би од младих волео да чује - ауторство и храброст, што је увек ишло уз име Младеновића:

– Овакве ствари се „исплате” на више нивоа. Миланова оставштина је огромна и не сме да се заборави, а друго сврха је да се помогне онима који долазе. У време када се на озбиљну, уметничку и креативну музику најмање обраћа пажња, ово је важно, јер може да допринесе да неки појединац или група испливају из андерграунда. Дакле, славимо велико име наше музике и помажемо некоме коме је потребна помоћ – закључује Хаџиманов.

За чувеног рок фотографа Бранислава Брајана Рашића оснивање фондације и покретање награде су племенит чин:

– Милан ми је био добар друг. Дошао сам да га видим у она несретна времена, пре него што је отишао, и сећам се да је поред себе држао фотографију коју сам направио у Лондону, рекавши ми да је то „наша најдража фотографија”. Био је перјаница овдашњег рокенрола, али и као човек био је нешто више од обичног и просечног. И увек је постојала нека љубав и поштовање између њега и публике, што није чест случај – сматра Рашић.

Слободан Коњовић, новинар и музички критичар подсећа да је Милан и данас у срцима људи:

– Изузетно ме је обрадовало што ће бити реиздат албум „Angel`s Breath”. Када је дошао из Бразила донео је тај материјал у Студио Б и преслушали смо га од прве до последње ноте у потпуној тишини и тада сам му најискреније рекао: „Мислим да је ово нешто најбоље што си до сад урадио”. То је био мој последњи сусрет са Миланом…

Вођа „Партибрејкерса” Зоран Костић Цане истиче за наш лист да, када погледа слику Милана Младеновића, чини му се као да ми поручује: „Пази, шта говориш”:

– Како би било лепо да је он и даље ту…Као да не знамо да задржимо оне који су добри. Ова улога у управном одобору и жирију стварају ми одговорност, морам да пазим због њега. Јер, са Мићом сам провео толико времена - од „Шарла акробате” до последњих дана, од своје 17. године до тридесет и неке. Мића је био веома озбиљан човек, увек је пазио на све и није хтео да препусти све што је урадио тек тако…И најважније ми је да поправимо ту кретенску слику која је о Милану и групи направљена у јавности!