Изградња барокног Београда

Музеј града Београда у Конаку кнегиње Љубице, у Сали под сводовима, представља поставку „Барокни Београд – преображаји 1717–1739”. Ника Стругар Бевц, виши кустос Музеја града Београда, и Весна Бикић, научни саветник Археолошког института, баве се кратким тренутком у којем је нашу престоницу Аустријска монархија преузела од скоро двовековног турског управљања и грандиозним подухватима у неколико деценија претворила од оријенталне вароши у прави европски утврђени град. На изложби ће бити представљени пројекти и планови изградње Београда из Бечких архива и предмети који илуструју наоружање, одевање, исхрану, побожност, али и свакодневицу и доколицу аустријског војника и житеља града. Већина је откривена у археолошким истраживањима, а део потиче из богатих збирки Музеја града Београда, Музеја Српске православне цркве, Војног музеја у Београду, Музеја примењене уметности у Београду, Музеја града Новог Сада и Галерије Матице српске.

Како подсећају кустоскиње, град су Турци потпуно напустили, а доселили се житељи Европе са разних страна Аустријског царства, међу њима било је трговаца и занатлија, ратних ветерана и сиротиње која се надала бољем животу на новом простору. Уселили су се у празне турске куће, џамије претворили у цркве и капеле и своју варош на простору данашњег Дорћола великом изградњом поделили на блокове са правилним улицама и низом зграда барокних фасада. Подигнуте су палате, касарне, болница, апотеке, пивара, солана, манастири и школе. На супротној страни, падини која се од Кнез-Михаилове улице спуштала ка Сави живели су Срби окупљени око Саборне цркве и своје митрополије. Око оба насеља, немачког и српског, први пут су изграђени варошки бедеми са капијама у које су се сливала четири главна градска пута.

Нажалост, амбициозан план за нову улогу Београда урушио се у трену новим ратом између Аустрије и Турске. Град је изгубљен и убрзо по повратку Турака Београду је враћен оријентални изглед. Порушена су сва утврђења, сви бедеми, све куће вишеспратнице, између осталих принчева касарна и митрополитска резиденција, а широм града ничу минарети. Скоро сви становници Београда, са својим драгоценостима, беже ка северу, а Турци у њему затичу само 45 Јевреја и oсам Срба.

Београд је аустријском барокном реконструкцијом први пут после више од хиљаду и по година, односно римске изградње Сингидунума, грађен унапред осмишљеним урбанистичким плановима и приступом граду као јединственој целини. Већина барокних промена у граду нестала је нетом, али се и до данас њени трагови чувају у језгру града, у изгледу главних саобраћајница и блокова зграда. Некадашњи варошки бедеми стоје као подсећање на барокна времена у обрисима Косанчићевог, Топличиног и Обилићевог венца.

Изложба Барокни Београд – преображаји 1717–1739 трајаће до 4. јуна 2019. године. Радно време током трајања изложбе је уторком, средом, четвртком и суботом од 10 до 17 часова, петком од 10 до 18 часова, а недељом од 10 до 14 часова.