Калемегдан је много више од парка

Изрека „Да си ћутао, остао би филозоф” (Si tacuisses, philosophus mansisses) савршено може да се односи на господина Георгија Марића, поводом његовог дописа „Калемегдански парк и Београдска тврђава су два ентитета”, објављеног 17. априла у рубрици „Међу нама”.

Није, господине, проблем у разликовању посебности – парк је парк; фортификација је фортификација, немојте олако да „већини” (како сами кажете) делите непостојеће етикете и незнање. Зна се, зна.

Али се, такође, зна, бар би требало, да су зидови тврђаве, и из турског и из аустријског периода, само нуклеус. Око њих је прво подграђе, које обухвата и Дорћол, и силази до обале – најживље трговачке жиле куцавице Деспотовог града.

Па ни ту није крај. Јесте ли чули, господине, за четири главне капије тог времена? Једна од њих је на почетку данашње Васине улице – локација која се тренутно прекопава и преорава. Да ли је Завод о томе дао своје мишљење?

Или ћемо да добијемо, као испред Филозофског факултета, само увид, у подном облагању каменом различитих боја, где су се ти зидови налазили. То господине, није заштита. Ја лично, ви такође, можемо о томе да ћутимо или не, да се нервирамо или не, али Завод мора да реагује. За то примају плате.

Калемегдан јесте парк, али је и много више од тога. Поштовани стари професор БУ, господин Јован Нешковић је умео да каже да је цео простор Калемегдана света земља, ту је историја под нашим ногама, ту се дрхти, моли и сећамо се сени.

А гондола? Било би лепо да се бар једном послуша струка. Пре неку годину, у јеку најжешћих полемика око „Београда на води”, делегација струке, угледни и планетарно потврђени архитекти отишли су као делегација код тадашњег градоначелника Синише Малог, аргументовано протестујући.

Градоначелник их је питао: „Шта вам ту није јасно? Питајте, објаснићу вам.” Појма немам да ли се неко посрамио.

П. С. Нисам разумела коју сврху у тексту г-дина Марића има помињање француске амбасаде и Јелисавете Начић.

П. П. С. Нисам „архитекткиња”, врло се поносим својом дипломом на којој пише „архитекта”.

Архитекта Снежана Радосављевић