Квалитетом вина до Европе

– Мене и све мале винаре Србије обрадовала је вест из Европе да је годишња извозна квота повећана са 55.000 на 63.000 хектолитара вина, али та чињеница нама, тренутно, не значи много. Ми ни ранију границу нисмо достизали. Јер, једноставно, Србија данас нема довољне површине под виноградима, нити квалитетне сорте грожђа за производњу врхунских вина, каже за наш лист Божидар Александровић, власник винарије "Александровић" из Винче код Тополе, чија су поједина бела вина већ у ексклузивним ресторанима у Европи, али који полако, из године у годину, сади увозну лозу.

– Ми нисмо у свету вина, каже Александровић, оно што су Француска, Италија или Шпанија. То су винарске велесиле. Нама, иако смо у Европи, треба још пуно времена да бисмо достигли чак и конкуренцију из Новог света – Јужне Африке, Новог Зеланда, Чилеа или Америке. Где је наша шанса?

Само у квалитету, тврди наш саговорник. Са седам до осам хиљада хектара квалитетних сортних винограда ми нисмо у стању да Европи, са око 400 милиона становника, у којој се производе милиони хектолитара добрих и врхунских вина, да нудимо јевтина и масовна вина. Наша чаробна реч треба да буде квалитет. Да бисмо до тога стигли неопходно је да за десетак година повећамо површине под виноградима на 30.000 до 40.000 хектара, али са лозама које ће давати врхунски квалитет грожђа и вина. Са заштићеним географским пореклом и маркама које ће бити само наше и по нама препознатљиве. Винарска Србија и сада, оваква каква је, има шта страним купцима да понуди, али те количине су веома мале и о њима се јако мало зна.

"Ми смо за европске љубитеље вина готово егзотична земља. Сви знају за француске или италијанске врхунске марке, али ако им се умешно понуди вино из Србије, е то може бити интригантно. Још ако се, пијући га, Европљани осведоче у његов квалитет, посебност укуса и мириса, ево улазнице за велико тржиште на дуг рок", напомиње Александровић и додаје да он извозну шансу у ЕУ не види само за себе или винаре Србије, већ и целог региона – од Македоније и Бугарске, преко Црне Горе до Хрватске. Квалитет и добро име вина не познају националне границе.

За Александровића је добро што се и држава Србија определила да својом пољопривредном политиком подстиче подизање нових хектара винограда под квалитетним и врхунским сортама грожђа. Такав потез већ има одјека и међу шумадијским сељацима, јер испод Опленца, чији су виногради и песмом опевани, ничу нови чокоти, а са њих биће и вина за наше, али и европске љубитеље добре капљице.