Kvalitetom vina do Evrope

– Mene i sve male vinare Srbije obradovala je vest iz Evrope da je godišnja izvozna kvota povećana sa 55.000 na 63.000 hektolitara vina, ali ta činjenica nama, trenutno, ne znači mnogo. Mi ni raniju granicu nismo dostizali. Jer, jednostavno, Srbija danas nema dovoljne površine pod vinogradima, niti kvalitetne sorte grožđa za proizvodnju vrhunskih vina, kaže za naš list Božidar Aleksandrović, vlasnik vinarije "Aleksandrović" iz Vinče kod Topole, čija su pojedina bela vina već u ekskluzivnim restoranima u Evropi, ali koji polako, iz godine u godinu, sadi uvoznu lozu.

– Mi nismo u svetu vina, kaže Aleksandrović, ono što su Francuska, Italija ili Španija. To su vinarske velesile. Nama, iako smo u Evropi, treba još puno vremena da bismo dostigli čak i konkurenciju iz Novog sveta – Južne Afrike, Novog Zelanda, Čilea ili Amerike. Gde je naša šansa?

Samo u kvalitetu, tvrdi naš sagovornik. Sa sedam do osam hiljada hektara kvalitetnih sortnih vinograda mi nismo u stanju da Evropi, sa oko 400 miliona stanovnika, u kojoj se proizvode milioni hektolitara dobrih i vrhunskih vina, da nudimo jevtina i masovna vina. Naša čarobna reč treba da bude kvalitet. Da bismo do toga stigli neophodno je da za desetak godina povećamo površine pod vinogradima na 30.000 do 40.000 hektara, ali sa lozama koje će davati vrhunski kvalitet grožđa i vina. Sa zaštićenim geografskim poreklom i markama koje će biti samo naše i po nama prepoznatljive. Vinarska Srbija i sada, ovakva kakva je, ima šta stranim kupcima da ponudi, ali te količine su veoma male i o njima se jako malo zna.

"Mi smo za evropske ljubitelje vina gotovo egzotična zemlja. Svi znaju za francuske ili italijanske vrhunske marke, ali ako im se umešno ponudi vino iz Srbije, e to može biti intrigantno. Još ako se, pijući ga, Evropljani osvedoče u njegov kvalitet, posebnost ukusa i mirisa, evo ulaznice za veliko tržište na dug rok", napominje Aleksandrović i dodaje da on izvoznu šansu u EU ne vidi samo za sebe ili vinare Srbije, već i celog regiona – od Makedonije i Bugarske, preko Crne Gore do Hrvatske. Kvalitet i dobro ime vina ne poznaju nacionalne granice.

Za Aleksandrovića je dobro što se i država Srbija opredelila da svojom poljoprivrednom politikom podstiče podizanje novih hektara vinograda pod kvalitetnim i vrhunskim sortama grožđa. Takav potez već ima odjeka i među šumadijskim seljacima, jer ispod Oplenca, čiji su vinogradi i pesmom opevani, niču novi čokoti, a sa njih biće i vina za naše, ali i evropske ljubitelje dobre kapljice.