Три априлске изложбе у КЦБ

У три галерије Културног центра Београда отворене су три различите изложбе. У излагачком простору „Артгет” под насловом „Апокалипса – Бор” обједињене су фотографије Емануела Машонија и стрипови Александра Зографа који баштине исту тему. Машони виђено (у Бору) присваја као капитал сликовних знакова за своје ликовне циљеве, сапете између две сфере интересовања.

Једне – снимака апокалипсе рудника и рударског градића, и друге – слика фантазмагоричне лепоте халуцинантне околине. Прича „О Борској бележници” Александра Зографа, са 14 табли у боји и целокупном структуром, подсећа на археолошко ископавање. Почиње доказом присуства бакра у овом региону, а завршава се последњим ископавањем: ексхумацијом посмртних остатака мађарског песника Миклоша Раднотија (1909–1944), који је за време нацистичке окупације депортован на присилни рад у руднике бакра и на крају устрељен у врат у једном маршу смрти.

У простору ове галерије одржан је и разговор о књизи „Борске бележнице”, чији су аутори Александар Зограф, Миклош Радноти и Зоран Пауновић, а издавач Народна библиотека Бор. У овом најновијем издању, поред оригиналне Раднотијеве поезије, налазе се и Пауновићев текст и 14 Зографових табли стрипа.

Андреа Палашти у Ликовној галерији преставља изложбу о Емилу, орангутану који је био кућни љубимац српског државног службеника из Марбурга, а у којој, као делу ширег пројекта, испитује комплексан однос између људи и животиња, природе и културе, историје и савременог тренутка.

Истраживањем Емилове историје, познатог орангутана из зоолошког врта у Шенбруну, али и његовог живота након смрти, у различитим културним и научним институцијама отварају се питања антропоморфизма, колонијализма, али и идеолошких мотива стварања музејских колекција. Између 1927. и 1938. године, Емил је био медијска звезда и омиљена атракција свим туристима у зоолошком врту – све док није постао прегојазан и толико депресиван да је одбијао сваки контакт. Након смрти, Емилови остаци постали су део научних институција и музејских колекција.

У „Подруму” се приказују експериментални филмови каталонског уметника Диониса Ескросе, у којима наративи настају комбинацијом фиктивних и документаристичких сегмената, креирајући ониричке атмосфере препуне симболичких референци. „Зрак и Враг” је назив који обухвата девет Ескорсиних остварења која су настала у последњих десет година.

Сва говоре о утицају политичких сукоба који прерастају у оружана насиља на свакодневни живот крхких појединаца. Дионис Ескорса је сарадњу са Србијом почео још пре 15 година, када је у Београду продуцирао филм под називом „Рум сервис за бомбардоване зграде”.