Јерменско питање спотиче Турску

Погром над Јерменима, који је почињен пре више од сто година, у време распада Османске империје, и даље је у центру пажње у Паризу и Риму: Турска коначно треба да призна да је то био геноцид, поручују из европских метропола. У Анкари оштро одбацују тај став и у најновијој полемици поручују Француској и Италији да прво погледају у своју неславну прошлост.

Француски председник Емануел Макрон је ове недеље саопштио да је одлучио да 24. април (датум када је 1915. године почео погром Јермена у Истанбулу, а касније широм Турске) прогласи за дан сећања на страдање тог народа. То питање већ дуго оптерећује односе две земље, савезника у оквиру НАТО-а. Француски парламент је још 2001. године усвојио резолуцију у којој је масовни погром над Јерменима проглашен за геноцид. Чак је покренута иницијатива да се усвоји закон на основу кога би се кажњавали они који оповргавају постојање тог злочина, али та идеја засад није прошла.

„Француска је последња земља која може Турској да држи лекције о геноциду. Париз треба да погледа у своју мрачну историју због злочина почињених у Алжиру и Руанди”, каже шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу, пренели су локални медији.

То је једно од ретких питања око кога и влада и опозиција у Турској имају јединствен став.

„Проблем између Турске и Јерменије може да се реши само у дијалогу двеју земаља, а не интервенцијом трећих држава”, каже лидер опозиције Кемал Киличдароглу.

У Анкари имају своје објашњење за то што је председник Макрон баш баш сада поново потегао то питање које деценијама трује односе Француске и Турске. Он на тај начин покушава, кажу, да скрене пажњу домаће и међународне јавности с унутрашњих проблема с којима се суочава због вишемесечних протеста „Жутих прслука”. Верује се, такође, да овим потезом Макрон жели да „захвали” припадницима многобројне јерменске дијаспоре у Француској, који су га подржали на последњим изборима.

Готово у исто време злочин над Јерменима се нашао на дневном реду и у италијанском парламенту. Посланици доњег дома усвојили су предлог у коме позивају владу да званично призна геноцид над Јерменима. Ту иницијативу је подржало 382 посланика, 43 су се уздржали, а нико није гласао против.

„Одлука је пропраћена аплаузом”, пренеле су новинске агенције.

У Анкари кажу да је то „злоупотреба историје у политичке сврхе” и од италијанског амбасадора у Турској затражили су „објашњење става Рима”, који је, како наводе, у супротности с дефиницијом геноцида.

„Овим поводом желимо да подсетимо Италију и на њену улогу у Другом светском рату”, кажу турски званичници.

Француска и Италија нису усамљене. Папа Фрањо је 2015. године говорио о прогонима и масовном убијању Јермена на просторима данашње Турске. „То је био први геноцид у 20. веку”, изјавио је тада поглавар Римокатоличке цркве.

Геноцид над Јерменима је признало више земаља: Немачка, Шведска, Русија, Канада, Аргентина, Грчка… Амерички Конгрес то никада није урадио иако је било неколико иницијатива да се тај проблем нађе на његовом дневном реду. Бела кућа се очигледно плаши да би то изазвало тотални поремећај у односима с Турском, значајним стратешким савезником на југоисточном крилу НАТО-а.

Јермени упорно тврде да је у погрому који је започео 24. априла 1915. године страдало 1,5 милиона припадника тог народа и да су им узурпиране куће и имања у Анадолији. У Турској енергично одбацују те оптужбе јер би признање геноцида отворило болно питање враћања огромне имовине и плаћање надокнаде потомцима убијених и прогнаних припадника тог народа.

У Анкари признају да је тада страдало од 300.000 до 500.000 Јермена, пошто су се припадници тог народа наводно били приклонили руској војци у борбама против отоманске армије, али кажу да то није био смишљени злочин јер су у тадашњим немирима гинули и Турци и Грци и припадници других народа. Они се залажу за то да ово питање размотри независна комисија историчара, која би наводно била ослобођена политичких утицаја. У Јеревану не прихватају ту иницијативу јер су, тврде, у међувремену уништени многи докази и Анкара сада покушава да избегне одговорност за тај злочин како не би платила огромну одштету.