Jermensko pitanje spotiče Tursku

Pogrom nad Jermenima, koji je počinjen pre više od sto godina, u vreme raspada Osmanske imperije, i dalje je u centru pažnje u Parizu i Rimu: Turska konačno treba da prizna da je to bio genocid, poručuju iz evropskih metropola. U Ankari oštro odbacuju taj stav i u najnovijoj polemici poručuju Francuskoj i Italiji da prvo pogledaju u svoju neslavnu prošlost.

Francuski predsednik Emanuel Makron je ove nedelje saopštio da je odlučio da 24. april (datum kada je 1915. godine počeo pogrom Jermena u Istanbulu, a kasnije širom Turske) proglasi za dan sećanja na stradanje tog naroda. To pitanje već dugo opterećuje odnose dve zemlje, saveznika u okviru NATO-a. Francuski parlament je još 2001. godine usvojio rezoluciju u kojoj je masovni pogrom nad Jermenima proglašen za genocid. Čak je pokrenuta inicijativa da se usvoji zakon na osnovu koga bi se kažnjavali oni koji opovrgavaju postojanje tog zločina, ali ta ideja zasad nije prošla.

„Francuska je poslednja zemlja koja može Turskoj da drži lekcije o genocidu. Pariz treba da pogleda u svoju mračnu istoriju zbog zločina počinjenih u Alžiru i Ruandi”, kaže šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu, preneli su lokalni mediji.

To je jedno od retkih pitanja oko koga i vlada i opozicija u Turskoj imaju jedinstven stav.

„Problem između Turske i Jermenije može da se reši samo u dijalogu dveju zemalja, a ne intervencijom trećih država”, kaže lider opozicije Kemal Kiličdaroglu.

U Ankari imaju svoje objašnjenje za to što je predsednik Makron baš baš sada ponovo potegao to pitanje koje decenijama truje odnose Francuske i Turske. On na taj način pokušava, kažu, da skrene pažnju domaće i međunarodne javnosti s unutrašnjih problema s kojima se suočava zbog višemesečnih protesta „Žutih prsluka”. Veruje se, takođe, da ovim potezom Makron želi da „zahvali” pripadnicima mnogobrojne jermenske dijaspore u Francuskoj, koji su ga podržali na poslednjim izborima.

Gotovo u isto vreme zločin nad Jermenima se našao na dnevnom redu i u italijanskom parlamentu. Poslanici donjeg doma usvojili su predlog u kome pozivaju vladu da zvanično prizna genocid nad Jermenima. Tu inicijativu je podržalo 382 poslanika, 43 su se uzdržali, a niko nije glasao protiv.

„Odluka je propraćena aplauzom”, prenele su novinske agencije.

U Ankari kažu da je to „zloupotreba istorije u političke svrhe” i od italijanskog ambasadora u Turskoj zatražili su „objašnjenje stava Rima”, koji je, kako navode, u suprotnosti s definicijom genocida.

„Ovim povodom želimo da podsetimo Italiju i na njenu ulogu u Drugom svetskom ratu”, kažu turski zvaničnici.

Francuska i Italija nisu usamljene. Papa Franjo je 2015. godine govorio o progonima i masovnom ubijanju Jermena na prostorima današnje Turske. „To je bio prvi genocid u 20. veku”, izjavio je tada poglavar Rimokatoličke crkve.

Genocid nad Jermenima je priznalo više zemalja: Nemačka, Švedska, Rusija, Kanada, Argentina, Grčka… Američki Kongres to nikada nije uradio iako je bilo nekoliko inicijativa da se taj problem nađe na njegovom dnevnom redu. Bela kuća se očigledno plaši da bi to izazvalo totalni poremećaj u odnosima s Turskom, značajnim strateškim saveznikom na jugoistočnom krilu NATO-a.

Jermeni uporno tvrde da je u pogromu koji je započeo 24. aprila 1915. godine stradalo 1,5 miliona pripadnika tog naroda i da su im uzurpirane kuće i imanja u Anadoliji. U Turskoj energično odbacuju te optužbe jer bi priznanje genocida otvorilo bolno pitanje vraćanja ogromne imovine i plaćanje nadoknade potomcima ubijenih i prognanih pripadnika tog naroda.

U Ankari priznaju da je tada stradalo od 300.000 do 500.000 Jermena, pošto su se pripadnici tog naroda navodno bili priklonili ruskoj vojci u borbama protiv otomanske armije, ali kažu da to nije bio smišljeni zločin jer su u tadašnjim nemirima ginuli i Turci i Grci i pripadnici drugih naroda. Oni se zalažu za to da ovo pitanje razmotri nezavisna komisija istoričara, koja bi navodno bila oslobođena političkih uticaja. U Jerevanu ne prihvataju tu inicijativu jer su, tvrde, u međuvremenu uništeni mnogi dokazi i Ankara sada pokušava da izbegne odgovornost za taj zločin kako ne bi platila ogromnu odštetu.