Заштитимо Београд од нас самих

Недавно сам се вратио из Беча, где сам уживао у чарима лепо сређеног града. Бечлије очигледно улажу напор и дају лични допринос да град изгледа за понос. Шетајући једним парком запазио сам табле на којима се власници паса обавештавају о обавези уклањања отпада који њихови љубимци оставе у парку. Уверио сам се да Бечлије поштују ову обавезу.

А у Београду, у парку у који изводим унуке да се играју приметио сам доста паса које власници изводе, са корпом и без ње, са повоцем и без њега, који слободно трче. Када је један од паса обавио физиолошку потребу на трави на којој су се играла деца, на моју примедбу власници да је травната површина намењена за игру деце, одговорила је „Зар морају баш овде да се играју?” и наставила да шета.

Наводим још једну појаву својствену Београђанима – лепљење огласа, плаката и пропагандног материјала где год стигну. Ово је најуочљивије на аутобуским станицама, упркос јасно истакнутим обавештењима на свим станицама да је лепљење огласног материјала забрањено. Питам се ко је задужен за спречавање оваквих појава, а починиоце је лако открити, јер су на свим огласима јасно истакнути бројеви телефона и адресе.

Очигледно је да ниво свести и одговорности, и код грађана који лепе и код одговорних за ред у граду није на нивоу на којем би требало да буде.

Хитно морамо да покренемо ширу акцију просвећивања грађана да се одговорније односе према граду у којем живе. Верујем да се сви сећамо лепе и ефектне акције да се кратким и убедљивим спотовима на телевизији под називом „Није тешко бити фин” утиче на културу понашања и живљења у нашем Београду. Ако ништа не предузмемо, узалуд ће бити све акције на улепшавању Београда, пошто део грађана и даље ружи и прља Београд.

Драган Паскаш,
Београд