Нотр Дам – нова српска подела

Пожар који је захватио најпознатији храм француске постао је планетарна слика. У кратком року су реаговали бројни политичари, медији и познате личности. За рекордно кратко време сакупљене су стотине милиона евра за обнову Нотр Дама, који је светски познат католички храм, али и историјски споменик првог реда за западну Европу. Исто тако су и друштвене мреже биле преплављене сликама и коментарима. Најчешћи коментари су били „жао нам је”, али је било и циничних и саркастичних, у којима није било много саосећања због уништења овог традиционалног симбола Француске. Треба рећи да француско друштво (као ни европско), одавно није хришћанско, па ни жал за храмом није из религијских побуда, већ је пожар виђен углавном као узрок ненадокнадивог губитка репрезентативног културно-историјског споменика.

Поред тога, оно што је „боло очи” јесте то што су бројни припадници муслиманске заједнице у Француској изражавали на интернету задовољство због пропасти симбола некадашње католичке или хришћанске Европе. То је, наравно, изазвало јаке емоције код припадника француске и европске деснице на друштвеним мрежама. Због свега тога, али и због тињајуће сумње да је пожар подметнут (а први осумњичени били би припадници радикалног ислама), овај догађај ће утицати на јачање деснице, како у Француској, тако и у ЕУ, на предстојећим изборима за европски парламент.

Нешто што на прву лопту подсећа на то десило се и код нас на друштвеним мрежама. Главна подела била је на оне који су изражавали, што искрено, што помодно, жаљење због уништења једног од симбола Француске и ЕУ и на оне који су одговарали отприлике „зашто бисмо ми жалили за Нотр Дамом кад ни они нису жалили за нашим светињама на Косову”. Било је и оних који су изражавали нескривено задовољство због пожара – „добили сте што сте заслужили”, но то је била мањина.

Први су најчешће били проевропски и либерално оријентисани, а други национално и десно. Први су другима замерали да су екстремисти који немају цивилизацијско саосећање за велики културни губитак, а ови други су им враћали да их је мање погодило паљење српских цркава на Косову од „глобалне слике” Нотр Дама у ватри. Тако су први „ожалили” француску катедралу са оштрим стрелицама према другој страни да „Нотр Дам није крив што је горео Хиландар и што су паљени манастири на Косову”. Као и то да, ако је неком жао Нотр Дама, не значи да му није било жао српских светиња. Са друге стране су долазиле опаске „да нису видели то жаљење кад су српске цркве у питању”, те да је то помодарство секуларних либерала који се пренемажу јер је то у тренду. То и такво претерано саосећање према нечему „светском”, а недостатак солидарности према „српском” (или комшијском), оцењено је као малограђанштина и доказ аутошовинизма дела српске интелектуалне и културне елите (са или без наводника).

Умеренији са једне и друге стране сложили су се да им је жао и Нотр Дама, али и српских цркава и манастира, те тај став запечатили речима „Косово је српски Нотр Дам”. Нажалост, екстремнији су доминирали са обе стране или су, пак, били агресивнији и видљивији, па је утисак да је и овај пожар који се десио „тамо негде у свету” постао повод за продубљивање старих идеолошких и политичких подела. Нажалост, опет се показало да екстреми коло воде на обе стране. Оптужбе првих да је ненормално и штетно радовати се паљењу једног великог храма и других да урбана елита – „Београд српским сузама не верује” игнорише страдања српске цркве и народа показале су се као истините.

Обе стране су у праву кад је реч о оном што чини и говори друга страна, а мало је мудрости да се те и такве поделе превазиђу. То је још један симптом дубљих и тешких подела у нашем друштву за које још немамо лека. Нажалост, друштвене мреже не могу бити простор превазилажења подела и раскола, могу их једино оголити. Како је тренд да се готово сви повлаче у свој „друштвени балон”, где се комуницира само са истомишљеницима, све мање су свесни оног другог и другачијег, према коме се гаји нетрпељивост као према нечему опасном и лошем. Секташке и идеолошке поделе доминирају у друштвима са озбиљним проблемима у идентитету, што је код нас случај.

Како је узрок у подељеном идентитету, он се само ту може и решити. Победа једне од фракција била би равне катастрофи, а превазилажење подела синтезом позитивног код обе стране делује сада као научна фантастика.

Политички аналитичар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа