Notr Dam – nova srpska podela

Požar koji je zahvatio najpoznatiji hram francuske postao je planetarna slika. U kratkom roku su reagovali brojni političari, mediji i poznate ličnosti. Za rekordno kratko vreme sakupljene su stotine miliona evra za obnovu Notr Dama, koji je svetski poznat katolički hram, ali i istorijski spomenik prvog reda za zapadnu Evropu. Isto tako su i društvene mreže bile preplavljene slikama i komentarima. Najčešći komentari su bili „žao nam je”, ali je bilo i ciničnih i sarkastičnih, u kojima nije bilo mnogo saosećanja zbog uništenja ovog tradicionalnog simbola Francuske. Treba reći da francusko društvo (kao ni evropsko), odavno nije hrišćansko, pa ni žal za hramom nije iz religijskih pobuda, već je požar viđen uglavnom kao uzrok nenadoknadivog gubitka reprezentativnog kulturno-istorijskog spomenika.

Pored toga, ono što je „bolo oči” jeste to što su brojni pripadnici muslimanske zajednice u Francuskoj izražavali na internetu zadovoljstvo zbog propasti simbola nekadašnje katoličke ili hrišćanske Evrope. To je, naravno, izazvalo jake emocije kod pripadnika francuske i evropske desnice na društvenim mrežama. Zbog svega toga, ali i zbog tinjajuće sumnje da je požar podmetnut (a prvi osumnjičeni bili bi pripadnici radikalnog islama), ovaj događaj će uticati na jačanje desnice, kako u Francuskoj, tako i u EU, na predstojećim izborima za evropski parlament.

Nešto što na prvu loptu podseća na to desilo se i kod nas na društvenim mrežama. Glavna podela bila je na one koji su izražavali, što iskreno, što pomodno, žaljenje zbog uništenja jednog od simbola Francuske i EU i na one koji su odgovarali otprilike „zašto bismo mi žalili za Notr Damom kad ni oni nisu žalili za našim svetinjama na Kosovu”. Bilo je i onih koji su izražavali neskriveno zadovoljstvo zbog požara – „dobili ste što ste zaslužili”, no to je bila manjina.

Prvi su najčešće bili proevropski i liberalno orijentisani, a drugi nacionalno i desno. Prvi su drugima zamerali da su ekstremisti koji nemaju civilizacijsko saosećanje za veliki kulturni gubitak, a ovi drugi su im vraćali da ih je manje pogodilo paljenje srpskih crkava na Kosovu od „globalne slike” Notr Dama u vatri. Tako su prvi „ožalili” francusku katedralu sa oštrim strelicama prema drugoj strani da „Notr Dam nije kriv što je goreo Hilandar i što su paljeni manastiri na Kosovu”. Kao i to da, ako je nekom žao Notr Dama, ne znači da mu nije bilo žao srpskih svetinja. Sa druge strane su dolazile opaske „da nisu videli to žaljenje kad su srpske crkve u pitanju”, te da je to pomodarstvo sekularnih liberala koji se prenemažu jer je to u trendu. To i takvo preterano saosećanje prema nečemu „svetskom”, a nedostatak solidarnosti prema „srpskom” (ili komšijskom), ocenjeno je kao malograđanština i dokaz autošovinizma dela srpske intelektualne i kulturne elite (sa ili bez navodnika).

Umereniji sa jedne i druge strane složili su se da im je žao i Notr Dama, ali i srpskih crkava i manastira, te taj stav zapečatili rečima „Kosovo je srpski Notr Dam”. Nažalost, ekstremniji su dominirali sa obe strane ili su, pak, bili agresivniji i vidljiviji, pa je utisak da je i ovaj požar koji se desio „tamo negde u svetu” postao povod za produbljivanje starih ideoloških i političkih podela. Nažalost, opet se pokazalo da ekstremi kolo vode na obe strane. Optužbe prvih da je nenormalno i štetno radovati se paljenju jednog velikog hrama i drugih da urbana elita – „Beograd srpskim suzama ne veruje” ignoriše stradanja srpske crkve i naroda pokazale su se kao istinite.

Obe strane su u pravu kad je reč o onom što čini i govori druga strana, a malo je mudrosti da se te i takve podele prevaziđu. To je još jedan simptom dubljih i teških podela u našem društvu za koje još nemamo leka. Nažalost, društvene mreže ne mogu biti prostor prevazilaženja podela i raskola, mogu ih jedino ogoliti. Kako je trend da se gotovo svi povlače u svoj „društveni balon”, gde se komunicira samo sa istomišljenicima, sve manje su svesni onog drugog i drugačijeg, prema kome se gaji netrpeljivost kao prema nečemu opasnom i lošem. Sektaške i ideološke podele dominiraju u društvima sa ozbiljnim problemima u identitetu, što je kod nas slučaj.

Kako je uzrok u podeljenom identitetu, on se samo tu može i rešiti. Pobeda jedne od frakcija bila bi ravne katastrofi, a prevazilaženje podela sintezom pozitivnog kod obe strane deluje sada kao naučna fantastika.

Politički analitičar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista