Прво штампано 3Д срце

Целим светом одјекнула је вест која је најављена као једна од највећих револуција у области медицине – научници у Израелу успели су да направе тродимензионално штампано срце с људским ткивом и крвним судовима, од којег се много очекује у области трансплантације.

Направљено срце има величину зечјег, а означено је као прво које је успешно дизајнирано и штампано, снабдевено ћелијама, крвним судовима и коморама. Научници су у неким ранијим покушајима штампали 3Д структуру срца, али не са ћелијама и крвним судовима. На Универзитету у Тел Авиву стручњаци, који су свој рад објавили у часопису „Напредна наука”, појаснили су да постоје многи изазови пре него што ће у потпуности тродимензионална штампана срца моћи да се користе за трансплантације код пацијената. Најпре је неопходно тестирање проналаска на животињама.

– Овде је биоинжењерингом направљено вештачко срце од биолошког ткива. Заиста би било добро када би то могло да буде решење за трансплантације, али треба имати на уму да је организам комплексна ствар и да га је тешко имитирати. Нама је за сада овако нешто незамисливо, али видећемо шта ће донети будућност – истакао је проф. др Светозар Путник, директор Клинике за кардиохирургију Клиничког центра Србије.

Опрезан је и проф. др Звонко Магић, који се деценијама бави медицинским истраживањима. Он сматра да је ово први корак којим су превазиђене техничке препреке.

– Колико сам видео, научници очекују да ће до евентуалне примене штампаног срца у медицини проћи 10 година. Сада их очекују ин витро и ин виво експерименти на животињама. У зависности од тих резултата кренуће се у клиничке студије и на људима. Дакле, има још много да се уради до примене оваквог срца код пацијената – додао је др Магић.

Проф. др Војин Ракић, директор Центра за биоетичке студије и шеф Унеско Катедре за биоетику за Европу, појашњава да се 3Д техника штампања користи да би се направиле биоразградиве „скеле” у облику одређених органа. На овим малим „скелама” узгајају се ћелије ткива. Тако се праве нови органи.

– Трансплантације органа са једног човека на другог садрже етичке контроверзе. Оне укључују избор прималаца органа, моралне дилеме и обавезе донорства, листе чекања за органе... С друге стране, штампање органа ради њиховог трансплантирања лишено је већих етичких контроверзи. У случају штампања органа не постоји потреба за донором. Наиме, сам пацијент је нека врста донора. Он уступа сопствено ткиво како би се од њега одштампао орган за којим има потребу услед обољења постојећег органа. Једине етичке дилеме везане су за безбедност и ефикасност ове процедуре. А управо је безбедност штампања органа једна од важних предности ове процедуре, јер они не могу бити одбачени. Тело не одбацује сопствено ткиво – рекао је др Ракић.

Сматра да је, за сада, реалније штампање „једноставнијих” органа од срца, али треба знати и да постоје мање „компликовани” органи који су витални.

– Осим тога, када штампање срца постане реално, вероватно за десетак година, биће учињен значајан корак у смеру лечења кардиоваскуларних обољења, која су тренутно најраспрострањенији узрок смрти у свету – додаје др Ракић.

Вест о томе да постоји могућност да једног дана болесници неће морати годинама да чекају на спасоносни орган, улива оптимизам удружењима пацијената. Младен Тодић, председник Удружења „Заједно за нови живот”, истиче да ће овај проналазак променити историју медицине, нарочито трансплантационе.

– Оно што је најбитније, довешће до спасавања више живота, па се искрено надам да ће лекари успети да одштампају и јетру, бубреге, плућа, односно све органе који се могу трансплантирати. Надам се да ће тестирања кренути у што краћем року и да се сви који чекају орган могу надати и овој врсти трансплантације. За сада се пацијенти који су на листама чекања за трансплантацију органа ипак ослањају на хуманост наших људи који ће у за њих најтежим моментима бити довољно свесни да потписивањем сагласности за донирање органа њихових најмилијих којима медицина више не може помоћи чине један узвишен и хуман гест – рекао је Тодић.

Ово није једини изум који је последњих година обележио историју медицине у овој области. Пре две године научници с три америчка универзитета успели су да лист спанаћа претворе у људско ткиво. Истраживачи су искористили систем преношења течности у листу спанаћа и направили функционално људско срчано ткиво, тако што су прво извукли биљне ћелије из листа спанаћа, а затим кроз мрежу од целулозе убризгали течности, пластичне куглице налик крвним ћелијама и живе људске ћелије срца, које су формирале ткиво. Ова техника могла би једног дана да доведе до узгајања здравих срчаних мишића или побољша третмане који тренутно стоје на располагању пацијентима који су доживели срчани удар. Доста се очекује и од истраживања о томе да ли органи животиња могу да се користе за трансплантације код људи. Међународни тим научника направио је корак напред у ксенотрансплантацији или пресађивању органа међу различитим врстама, створивши генетски модификоване свиње чији су органи погодни за трансплантацију људима.