Да ли смо стварно једнаки

Митинг у оквиру кампање „Будућност Србије, би и прође. Не бих га коментарисао, јер не знам да ли је замишљен као страначки, или је у оквиру редовних активности председника републике, пошто су функције председника странке и председника републике обједињене у једној личности, па је то тешко разлучити. Али морам да се осврнем на изјаве премијерке Ане Брнабић, које је дала поводом најаве опозиције да ће проверавати и пребројавати оне који нису на послу због одласка на митинг. Премијерка је то оценила као „апсолутно запањујући недемократски чин” и „претњу насиљем према онима који не мисле као они”. Према њеним речима, ту ништа није спорно (мисли се на одлазак на митинг), јер су то „демократски стандарди у свету”, те да „власт никада није евидентирала људе који иду на протесте ’Један од пет милиона’”.

Ко хоће да буде објективан, мора признати да се у целој причи нешто не слаже. Као прво, сви запослени су дужни да буду на својим радним местима сваког дана, осим дана који им по закону припадају као нерадни. А ту се присуство митинзима не помиње. Странке су, ако се не варам, дефинисане као удружења грађана, па је и бављење страначким пословима добровољно и у слободно време, сам ако није реч о функцији коју неко обавља. Дакле, није реч се о демократском или недемократском чину, како је то премијерка оценила. Још је мање јасно како је то „претња насиљем”, јер нико никоме не прети, већ се само каже да ће одсуство бити евидентирано, пошто ће грађани тиме сигурно бити ускраћени за неке услуге које би требало да обаве, пошто је радни дан.

На крају, премијерка, да ли намерно или случајно, присуство опозиције протестима изједначава са овим митингом. А то је далеко од истог. Они који иду на протесте опозиције чине то „о своме трошку” (да ли и овде?), митингују или нерадних дана или у вечерњим сатима, и сигурно не одсуствују са посла, јер им то, извесно је, не би било ни дозвољено. Према томе, нема ни разлога да буду евидентирани од стране власти. Ако се премијерка позива на демократске принципе, онда их мора применити и на власт и на опозицију подједнако. Не бих се сложио да смо, по њеном поимању демократије, баш једнаки. Не постоје две „демократије”, како из свега што је речено произлази. Или постоје?

Љубомир Шуљагић,
професор у пензији, Пријепоље