Русија тражи одлазак Лајчака

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 20. маја – На синоћ одржаној седници Савета безбедности Уједињених нација стални представник Русије у Уједињеним нацијама амбасадор Виталиј Чуркин затражио је да Канцеларија високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини буде затворена. „Русија тражи да се одговорност са међународних организација пренесе на институције БиХ, јер сматра да су остварени основни задаци Дејтонског споразума“, рекао је Чуркин и као пример навео скоро „предвиђено потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању између БиХ и Европске уније“.

Он је напоменуо да мандат високом представнику Мирославу Лајчаку истиче 30. јуна и нагласио да би у предстојећем периоду главни императив требало да буде „преношење одговорности за судбину земље са међународних структура на законито изабране власти у БиХ“.

„Апсолутно је јасно да ситуација у БиХ није ништа гора него у другим државама балканског региона, у којима нема никаквих високих представника“, нагласио је Чуркин.

Иако предлог руског амбасадора има упориште у извештају који је Савету безбедности поднео Лајчак, високи представник, ипак, сматра да – упркос напретку који је остварила БиХ – међународна заједница у овој земљи „још није завршила задатак“. Он је оценио да је национализам и даље јак у БиХ и прогнозирао да ће предстојећи локални избори у октобру довести до повећања националистичке реторике, додавши да је један од његових задатака да, ако ствари крену у том правцу, спречи „погоршавање политичке атмосфере“.

Као илустрацију, Лајчак је навео да су лидери Републике Српске после проглашења независности Косова повезивали њену будућност са јужном покрајином Србије, захтевајући право на самоопредељење. На то је, додао је он, Канцеларија високог представника одговорила „да је БиХ међународно призната држава, чији су суверенитет и интегритет гарантовани Дејтонским споразумом“. Истовремено, подједнако оштро критиковао је и бошњачке лидере који заговарају укидање ентитета и издвајање Сребренице из Републике Српске.

Он је подсетио да се Савет за спровођење мира у фебруару ове године договорио о стратегији „трансформације Канцеларије високог представника у Канцеларију специјалног представника Европске уније, када БиХ испуни следеће услове: прихватљива и одржива подела државне и војне имовине, комплетно спровођење Коначне арбитражне одлуке за Брчко, фискална одрживост и заживљавање владавине закона. Осим тога, БиХ су постављена и два услова: потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању и позитивна процена ситуације у БиХ од стране Управног одбора Савета за спровођење мира“, рекао је Лајчак, обећавши да ће помоћи „локалним властима“ да их испуне, чиме ће се стећи услови да Европска унија преузме водећу улогу у БиХ, чија је, према његовим речима, перспектива у чланству у Европској унији и НАТО-у.

Поводом захтева Виталија Чуркина, портпарол Канцеларије високог представника у Сарајеву Олег Милишић је подсетио да је Русија, као пуноправна чланица Савета за спровођење мира, подржала став да се Канцеларија високог представника трансформише у Канцеларију специјалног представника Европске уније „тек када БиХ испуни пет циљева и два услова“, који су јој постављени у фебруару.

На Чуркинов захтев различито се гледа у БиХ. Став премијера Републике Српске Милорада Додика пренела нам је његов портпарол Биљана Бокић. „Одавно говоримо да је време Канцеларије високог представника прошло, а сада то реченицом да је ’дошао тренутак да Европска уније озбиљно планира своју водећу улогу’ у БиХ потврђује и Мирослав Лајчак“, казала је Бокићева. Потпредседник Странке за БиХ Бериз Белкић нам је рекао да „није време за гашење Канцеларије високог представника, јер нам је она потребна у предстојећем процесу уставних промена“. Портпарол Хрватске демократске заједнице БиХ Мишо Релота је за наш лист изјавио: „О судбини Канцеларије високог представника одлучује Савет за спровођење мира, али и ми. Ако брзо испунимо постављене задатке, онда можемо очекивати њено трансформисање у Канцеларију специјалног представника Европске уније и више самосталности у вођењу земље“. А то значи крај наметања закона и обавезујућих одлука високог представника, рачунајући и оне којима је смењивао демократски избране званичнике.

-----------------------------------------------------------

Сарадња са Хагом

На део извештаја Мирослава Лајчака о потреби хапшења хашких бегунаца реаговао је амбасадор Србије у Уједињеним нацијама Павле Јевремовић. Он је, јавиле су агенције, оценио да Лајчаков извештај сугерише да одбегле хашке оптуженике треба тражити само у Србији. Јевремовић се није сложио са оценом да Србија занемарује сарадњу са правосуђем земаља у региону, и као пример је навео да су двојица бегунаца ухапшена у Србији. Уједно, нагласио је да Србија потпуно поштује суверенитет и територијални интегритет БиХ и обавезе које има према Дејтонском споразуму.