Rusija traži odlazak Lajčaka

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 20. maja – Na sinoć održanoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija stalni predstavnik Rusije u Ujedinjenim nacijama ambasador Vitalij Čurkin zatražio je da Kancelarija visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini bude zatvorena. „Rusija traži da se odgovornost sa međunarodnih organizacija prenese na institucije BiH, jer smatra da su ostvareni osnovni zadaci Dejtonskog sporazuma“, rekao je Čurkin i kao primer naveo skoro „predviđeno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između BiH i Evropske unije“.

On je napomenuo da mandat visokom predstavniku Miroslavu Lajčaku ističe 30. juna i naglasio da bi u predstojećem periodu glavni imperativ trebalo da bude „prenošenje odgovornosti za sudbinu zemlje sa međunarodnih struktura na zakonito izabrane vlasti u BiH“.

„Apsolutno je jasno da situacija u BiH nije ništa gora nego u drugim državama balkanskog regiona, u kojima nema nikakvih visokih predstavnika“, naglasio je Čurkin.

Iako predlog ruskog ambasadora ima uporište u izveštaju koji je Savetu bezbednosti podneo Lajčak, visoki predstavnik, ipak, smatra da – uprkos napretku koji je ostvarila BiH – međunarodna zajednica u ovoj zemlji „još nije završila zadatak“. On je ocenio da je nacionalizam i dalje jak u BiH i prognozirao da će predstojeći lokalni izbori u oktobru dovesti do povećanja nacionalističke retorike, dodavši da je jedan od njegovih zadataka da, ako stvari krenu u tom pravcu, spreči „pogoršavanje političke atmosfere“.

Kao ilustraciju, Lajčak je naveo da su lideri Republike Srpske posle proglašenja nezavisnosti Kosova povezivali njenu budućnost sa južnom pokrajinom Srbije, zahtevajući pravo na samoopredeljenje. Na to je, dodao je on, Kancelarija visokog predstavnika odgovorila „da je BiH međunarodno priznata država, čiji su suverenitet i integritet garantovani Dejtonskim sporazumom“. Istovremeno, podjednako oštro kritikovao je i bošnjačke lidere koji zagovaraju ukidanje entiteta i izdvajanje Srebrenice iz Republike Srpske.

On je podsetio da se Savet za sprovođenje mira u februaru ove godine dogovorio o strategiji „transformacije Kancelarije visokog predstavnika u Kancelariju specijalnog predstavnika Evropske unije, kada BiH ispuni sledeće uslove: prihvatljiva i održiva podela državne i vojne imovine, kompletno sprovođenje Konačne arbitražne odluke za Brčko, fiskalna održivost i zaživljavanje vladavine zakona. Osim toga, BiH su postavljena i dva uslova: potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i pozitivna procena situacije u BiH od strane Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira“, rekao je Lajčak, obećavši da će pomoći „lokalnim vlastima“ da ih ispune, čime će se steći uslovi da Evropska unija preuzme vodeću ulogu u BiH, čija je, prema njegovim rečima, perspektiva u članstvu u Evropskoj uniji i NATO-u.

Povodom zahteva Vitalija Čurkina, portparol Kancelarije visokog predstavnika u Sarajevu Oleg Milišić je podsetio da je Rusija, kao punopravna članica Saveta za sprovođenje mira, podržala stav da se Kancelarija visokog predstavnika transformiše u Kancelariju specijalnog predstavnika Evropske unije „tek kada BiH ispuni pet ciljeva i dva uslova“, koji su joj postavljeni u februaru.

Na Čurkinov zahtev različito se gleda u BiH. Stav premijera Republike Srpske Milorada Dodika prenela nam je njegov portparol Biljana Bokić. „Odavno govorimo da je vreme Kancelarije visokog predstavnika prošlo, a sada to rečenicom da je ’došao trenutak da Evropska unije ozbiljno planira svoju vodeću ulogu’ u BiH potvrđuje i Miroslav Lajčak“, kazala je Bokićeva. Potpredsednik Stranke za BiH Beriz Belkić nam je rekao da „nije vreme za gašenje Kancelarije visokog predstavnika, jer nam je ona potrebna u predstojećem procesu ustavnih promena“. Portparol Hrvatske demokratske zajednice BiH Mišo Relota je za naš list izjavio: „O sudbini Kancelarije visokog predstavnika odlučuje Savet za sprovođenje mira, ali i mi. Ako brzo ispunimo postavljene zadatke, onda možemo očekivati njeno transformisanje u Kancelariju specijalnog predstavnika Evropske unije i više samostalnosti u vođenju zemlje“. A to znači kraj nametanja zakona i obavezujućih odluka visokog predstavnika, računajući i one kojima je smenjivao demokratski izbrane zvaničnike.

-----------------------------------------------------------

Saradnja sa Hagom

Na deo izveštaja Miroslava Lajčaka o potrebi hapšenja haških begunaca reagovao je ambasador Srbije u Ujedinjenim nacijama Pavle Jevremović. On je, javile su agencije, ocenio da Lajčakov izveštaj sugeriše da odbegle haške optuženike treba tražiti samo u Srbiji. Jevremović se nije složio sa ocenom da Srbija zanemaruje saradnju sa pravosuđem zemalja u regionu, i kao primer je naveo da su dvojica begunaca uhapšena u Srbiji. Ujedno, naglasio je da Srbija potpuno poštuje suverenitet i teritorijalni integritet BiH i obaveze koje ima prema Dejtonskom sporazumu.