Нафта у америчко-иранској замци

Ормуски пролаз на источном или Баб ел Мандеб на западном ободу Арабијског полуострва? Или можда компјутерски центар нафтне индустрије Саудијске Арабије? Светско тржиште нафте – успаничено неочекиваном одлуком америчког председника Доналда Трампа да 1. маја укине све олакшице пробраном октету купаца иранске нафте (Кина, Индија, Јапан, Јужна Кореја, Турска, Тајван, Грчка, Италија) – налази се ових дана пред тешком загонетком.

Наиме, да ли је дојучерашњи четврти петроизвозник нафте у саставу ОПЕК-а након одлуке Беле куће 22. априла био спреман да осујети извоз других нафташа на Арбијском полуострву и његовим јужним прилазима? И како би у том немилом случају могли реаговати Америка, њени западни савезници и галерија глобалних купаца заливске нафте?

Суочене са мрским геополитичким недоумицама, глобалне берзе енергената реагују плаховито.

На страну ратна драма у Либији, превирања у Венецуели, саботаже у Нигерији и привремена обустава руског извоза нафте (због наводне загађености органским хлоридима), берзе енергената унезверене су овог пута због ескалације напетости у околини Ормуског пролаза. Из правца Персијског залива кроз Ормуски пролаз на светско тржиште стиже трећина укупног глобалног снабдевања. Знајући то, берзе су

на православни Велики четвртак подигле цену барела северноатлантске нафте („брент”) на 75 америчких долара, што је највиша цена од прошлог октобра.

„Уколико ирански извоз буде сведен на нулу, а Саудијска Арабија не похита да надокнади тај мањак од око милиона барела дневно, на светском тржишту, цена нафте наредних недеља тек ће да скаче”, процењује америчка агенција Блумберг, и то без укључивања фактора „звецкања оружја”.

Берзама енергената је у овом тренутку јасна намера Вашингтона.

„Идемо да оборимо (ирански) извоз нафте на нулу. Докле ће САД тако поступати према Ирану, искључиво зависи од њих: ајатоласима и њиховим саветницима јасно смо рекли шта очекујемо до Техерана”, истакао је шеф америчке дипломатије Мајк Помпео након објаве Вашингтона да ће онај ко буде наставио са куповином иранске нафте бити искључен из доларског финансијског система (истина, без прецизирања када).

Тржишту нафте јасни су и претећи одговори из Техерана.

„Ако Техеран не буде могао да користи Ормуски пролаз (за свој извоз нафте), ми ћемо га затворити”, запретио је Алиреза Тенгесеири, генерал Иранске револуционарне гарде. „Непријатељство неће остати без одговора. Америка ће се суочити са последицама потеза према Ирану”, запретио је врховни вођа Ирана ајатолах Али Хамнеи.

Стејт департмент је у међувремену упозорио Иран да Ормуски пролаз и Баб ел Мандеб држе отвореним, поштујући правила међународне пловидбе и трговине”, док је Пентагон ових дана поставио два носача ратних авиона на Медитерану.
На шта може изаћи оваква реторика и потези између Америке и Ирана, неизвесно је.

Берзе енергената ових дана брине одлука Саудијске Арабије да одреагује супротно израженим очекивањима председника Трампа да ће „пријатељска Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати надокнадити потребне количине нафте на тржишту”.

„Саудијска Арабија ће настојати да понуда и тражња на тржишту остану у равнотежи. Ријад у скорије време неће повећавати домаћу производњу барела. Одлука о даљем снабдевању биће донета након пажљиве процене ситуације, вероватно на следећој седници ОПЕК-а у јуну”, најавио је Халид ел Фалих, саудијски министар енергетике.

Шта ће од 1. маја бити са иранским извозом нафте у Кину, Турску, Јужну Кореју, Индију, које су прошле јесени сврстане у Вашингтону у групу осам држава са правом ограничене набавке барела на источној обали Персијског залива (остале са тог списка, већ зимус су прекинуле петросарадњу са Техераном)? Кина дискретно, а Турска отвореније већ су најавиле да се неће повиновати захтеву Вашингтона да прекину петронабавке у Ирану. Ако Пекинг и Анкара наставе да купују иранску нафту, шта би могао у том случају да предузме Вашингтон? Трговци нафтом у овом тренутку не знају одговор. Шта тек бива са ценом нафте ако у водама Арабијског и Црвеног мора или Персијског залива дође овог пролећа до неког „кошкања” много је јасније: барел може да се вине у „ратне висине”.